Новотари, проклете вам душе! Како другачије почети писати о новотарима који су засејали сјеме раскола у нашој Загребачко-љубљанској епархији? Можда и нема смисла спомињати душу јер је све очигледније да њихова тумара у водама папског екуменизма па и не видим неке велике разлике између Михајла Хардова, гркокатоличког унијатског жупника доведеног на Жумберак из Руског Крстура или било којег новотара које је нашој пастви довео митрополит Порфирије из "центра екумене и папољубља" простране бачке равнице и манастира Ковиља.

Јер како другачије разумјети да му један од подређених свештеника,који је престао исповиједати вјернике пред Светим Причешћем,на побуну и оно мало Светосаваца вјерника,зашто се то не чини по "вјери дједова наших" изађе из Олтара и јавно позове да "ето ако ко има да се ОЛАКША нека приђе"... Ријечи "да се човјек олакша" су вјерници разумјели на прави начин и остали су затечени и увријеђени.

Или како разумјети другог му свештеника који "проповиједа " да нама не требају нови Храмови јер има доста католичких у којима служимо?

И како разумјети да исте те католичке цркве на званичном сајту Епархије називамо храмовима Светог Саве иако  то нису?

Разумијем да са римокатолицима морамо живјети "у слози и љубави", узајамном поштовању али ова "љубав" прелази границе нормалног па црвенкапице зовемо и гдје треба и не треба, као некад турске бегове? Само онда је обични народ био много мудрији па је и настала пословица "ој Турчине у невољи куме"... ови данас вођени "Вартоломејевом" идејом кумство са Римом имају као императив.

Можда им неће проћи идеја да Степинца заједно са онима из Каптола устоличе у блаженог, чак и западни дегенерици типа Сорош схватају трећину побити, трећину протјерати и трећину покатоличити боље од њих али да нас увлаче све дубље у глиб и каљужу јасно је свима... постајемо нешто попут Жумберчана, заглављени у блату на пола пута између папе и "вјере отаца".

Духовни живот у парохијама је на минимуму,изгубљени смо у времену и простору,мудрих свештеника попут Архимандрита Данила Љуботине или о. Јеленка из Српских Моравица је све мање.

Дај Боже да нисам у праву...

Миро Рајлић, Ново Место