header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Велимир Новљанин: Пилатовско прање руку академика Василија Ђ. Крестића Штампај Е-пошта
среда, 10 мај 2017

 У уским круговима блиским најутицајнијим владикама Српске православне цркве познато је да је историчар академик Василије Ђ. Крестић још увек веома утицајан на одређена збивања. Као пример његових предлога може да послужи пример разговора представника Католичке цркве у Хрвата и Српске православне цркве о биографији надбискупа загребачког и кардинала Алојзија Степинца.

Наиме, јавности је још увек непознат тим стручњака који саветују српске владике у припреми разговора и начин како се бирају они који ће директно да учествују у тим разговорима. За сада је познато да је уз владике у Загребу, Новом Саду и Пожеги био академик Љубодраг Димић, да је у Новом Саду поред Димића учествовао и др Милан Кољанин, као и да је у Пожеги поред поменуте двојице на српској страни била др Радмила Радић.

Синод Српске православне цркве именовао је својевремено, поред осталих, оријенталисту проф. др Дарка Танасковића и академика историчара Василија Ђ. Крестића за консултанте. Читањем библиографија историчара Крестића, Димића, Кољанина и Радићеве лако се види да од њих нико нема, кад је реч о надбискупу Степинцу и Независној Држави Хрватској, значајнији научно-истраживачки рад из историје Римокатоличке или Српске православне цркве 1941-1945. године.

Читајући текст Радоша Љушића о мемоарима Василија Ђ. Крестића и прихватајући његове тврдње да је он (Крестић) веома утицајан и на известан начин опасан због осветољубивости и злопамћења, намеће се закључак да је поменути по природи (контролорског) посла веома утицајан на поједине српске владике и то показује кроз кадровање саговорника у разговорима са хрватском страном.

Када је постало јасно да српска страна није успела да приволи Ватикан на сарадњу у прегледу релевантне архивске грађе, први се 7. маја огласио Василије Ђ. Крестић у интервјуу београдском дневнику „Новости“. Он је, наиме, на питање „Како оцењујете дијалог Мешовите комисије СПЦ и Римокатоличке цркве о Алојзију Степинцу“ веома јасно одговорио: „Разговор је добродошао, али немам илузије да ће он испунити циљ. Нећу да сумњам у папине добре намере, али чини ми се да ће у последњој фази доћи до Степинчеве канонизације. Последње информације о проблемима са отварањем архива показују да је Ватикан уздржан и да упорно крије документа за која се сумња да доказују његову одговорност за све што се догађало у НДХ.“

Питања као што су шта је Српска православна црква тражила од документације, ко је ишао у Ватикан и какве су му стручне квалификације... доводе до кључних одговора. У круговима блиским српским владикама које су се противиле било каквим разговорима са Ватиканом зна се да је утицај академика Крестића пресудан на избор сарадника. Имајући у виду његово „пилатовско прање руку“, јасно је да је то његова одступница. После ће уследити његов извештај налогодавцу да је „свој посао поштено одрадио“ и да су разговори о надбискупу Степинцу завршени негативно по српску страну. Ако не верујете у овај закључак, погледајте текст Крестићевог дводеценијског пријатеља и блиског сарадника проф. др Радоша Љушића: „Куси мемоари Василија Крестића – Шта Крестић није желео да саопшти читаоцима о свом раду на Филозофском факултету“, Српске студије, бр. VII, Београд, 2016, стр. 415–446. После читања добро се замислите о суштини деловања поменутог академика и запитајте се колико је све то користило општој српској ствари!

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 10 мај 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 12 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ДУХОВНЕ ПОУКЕ:

Молитва

Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)

Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски)

Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски)

НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ - СПАСИ МЕ! (Св. Теофан Затворник)

Молитва и непажња

Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики)

Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски)

Препирке са непријатељем

Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)

Два пута и два царства

Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст. (Св. Николај Жички)

Гледање у будућност

Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом)

Скривене страсти

Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник)

Брига и рад

Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари... Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)




© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.