header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Велимир Новљанин: Пилатовско прање руку академика Василија Ђ. Крестића Штампај Е-пошта
среда, 10 мај 2017

 У уским круговима блиским најутицајнијим владикама Српске православне цркве познато је да је историчар академик Василије Ђ. Крестић још увек веома утицајан на одређена збивања. Као пример његових предлога може да послужи пример разговора представника Католичке цркве у Хрвата и Српске православне цркве о биографији надбискупа загребачког и кардинала Алојзија Степинца.

Наиме, јавности је још увек непознат тим стручњака који саветују српске владике у припреми разговора и начин како се бирају они који ће директно да учествују у тим разговорима. За сада је познато да је уз владике у Загребу, Новом Саду и Пожеги био академик Љубодраг Димић, да је у Новом Саду поред Димића учествовао и др Милан Кољанин, као и да је у Пожеги поред поменуте двојице на српској страни била др Радмила Радић.

Синод Српске православне цркве именовао је својевремено, поред осталих, оријенталисту проф. др Дарка Танасковића и академика историчара Василија Ђ. Крестића за консултанте. Читањем библиографија историчара Крестића, Димића, Кољанина и Радићеве лако се види да од њих нико нема, кад је реч о надбискупу Степинцу и Независној Држави Хрватској, значајнији научно-истраживачки рад из историје Римокатоличке или Српске православне цркве 1941-1945. године.

Читајући текст Радоша Љушића о мемоарима Василија Ђ. Крестића и прихватајући његове тврдње да је он (Крестић) веома утицајан и на известан начин опасан због осветољубивости и злопамћења, намеће се закључак да је поменути по природи (контролорског) посла веома утицајан на поједине српске владике и то показује кроз кадровање саговорника у разговорима са хрватском страном.

Када је постало јасно да српска страна није успела да приволи Ватикан на сарадњу у прегледу релевантне архивске грађе, први се 7. маја огласио Василије Ђ. Крестић у интервјуу београдском дневнику „Новости“. Он је, наиме, на питање „Како оцењујете дијалог Мешовите комисије СПЦ и Римокатоличке цркве о Алојзију Степинцу“ веома јасно одговорио: „Разговор је добродошао, али немам илузије да ће он испунити циљ. Нећу да сумњам у папине добре намере, али чини ми се да ће у последњој фази доћи до Степинчеве канонизације. Последње информације о проблемима са отварањем архива показују да је Ватикан уздржан и да упорно крије документа за која се сумња да доказују његову одговорност за све што се догађало у НДХ.“

Питања као што су шта је Српска православна црква тражила од документације, ко је ишао у Ватикан и какве су му стручне квалификације... доводе до кључних одговора. У круговима блиским српским владикама које су се противиле било каквим разговорима са Ватиканом зна се да је утицај академика Крестића пресудан на избор сарадника. Имајући у виду његово „пилатовско прање руку“, јасно је да је то његова одступница. После ће уследити његов извештај налогодавцу да је „свој посао поштено одрадио“ и да су разговори о надбискупу Степинцу завршени негативно по српску страну. Ако не верујете у овај закључак, погледајте текст Крестићевог дводеценијског пријатеља и блиског сарадника проф. др Радоша Љушића: „Куси мемоари Василија Крестића – Шта Крестић није желео да саопшти читаоцима о свом раду на Филозофском факултету“, Српске студије, бр. VII, Београд, 2016, стр. 415–446. После читања добро се замислите о суштини деловања поменутог академика и запитајте се колико је све то користило општој српској ствари!

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 10 мај 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 39 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.