header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В.Димитријевић: Миша Ђурковић на удару ЛГБТ "Заштитара" или As long as there is one hundred Штампај Е-пошта
четвртак, 15 јун 2017

 УБРЗАЊЕ         

Само седам дана је прошло од мог чланка о случају Милоша Ковића, кога, у име „формалних разлога“, покушавају да уклоне из учионица Филозофског факултета Универзитета у Београду, кад ето новог другосрбијанског удара. Овог пута, „политкоректни“ комесари глобализма јуришају на Мишу Ђурковића. Крив је, очито, јер је дао значајан допринос у борби за заштиту наше деце од наопаких „образовних пакета“ са пропагандом идеологије хомосексуализма, који су, после жестоке реакције јавности, повучени из оптицаја, и због којих се министар просвете Шарчевић шојићевски правио „изненађен и увређен“.

И, наравно, опет не треба ћутати.

Бранили смо Ковића, сад ћемо и Ђурковића (мада им је, наравно, највећа одбрана њихово стваралаштво и јавни морални став).

 Поготово глас треба дизати на Фонду стратешке културе, који је један од светилника храбре речи на србском Интернету.

Зато ево још једног скромног доприноса у борби за слободу Србије.                         

ПРЕ ПЕТ ГОДИНА

Почетком априла 2012, „повереница за заштиту равноправности“, Невена Петрушић, објавила је своје „Мишљење поводом дискриминаторских ставова о ЛБГТ особама професора М. Б.“ за кога су сви знали да је Милан Брдар. Наиме, једна ЛБГТ активисткиња, студенткиња иначе, оцинкарила је професора Брдара који је на предавању 12. октобра 2011. на предмету „Теорија јавног мњења“ пред студентима, у слободној академској дискусији, изрекао забрањено мишљење (своје, наравно) да је за време његовог  студирања хомосексуализам у уџбеницима психијатрије  био оглашен као болест, и „зачудио се што то више није случај“ . Професор Брдар је одговарајући повереници изјавио да је тему додирнуо јер је она пример који илуструје „притисак јавног мњења, услед чега није могућа јавна рационална расправа“, о чему сведочи и поднета притужба. Брдар је истакао да је Америчко удружење психијатара  (уцењено од геј лобија, што и врапци на грани знају) одлуку о томе да ли је хомосексуализам поремећај у полном понашању донело прегласавањем, и, наравно, упитао се како би то било „када би лекари, на пример хирурзи, демократски одлучили да чир више није болест“. Професор Брдар је јасно рекао: “Како год било и шта год да приватно мислимо, дужни смо да толеришемо људе без обзира на опредељења и на то да ли су болесни или не (од СИДЕ или неке друге болести), уколико то не нарушава наше здравље“. Но, повереница  DIXIT: “Предавање је комуникација између неједнаких страна, професора, који преноси знање и који својим предавањем обликује схватања својих слушалаца, и студената који на предавање долазе да би нешто научили од особе која је познавалац ствари и интелектуални ауторитет у области у којој предаје. Зато је изношење мишљења универзитетског професора студентима на предавању да је хомосексуалност болест, само по себи, акт дискриминације јер представља неприхватљиво етикетирање и вређа достојанство ових особа, стварајући у односу на њих понижавајуће и увредљиво окружење“. И додаде: “Саме радње којима се лице или група лица узнемирава и понижава на основу њиховог личног својства могу бити разноврсне, укључујући и јавно саопштавање одређених ставова и мишљења“.(1)

Ако то није био удар на слободу изражавања, ја не знам како би тај удар могао да изгледа.  

ПОСЛЕ ПЕТ ГОДИНА

Све се то поновило у јуну 2017,  и сад је на ред дошао Миша Ђурковић. На адресу му је стигао акт Мирјане Кецман, помоћнице поверенице за заштиту равноправности, која га је обавестила да су га тужили припадници извесног Регионалног инфо центра због дискриминисања грађана на основу сексуалне оријентације. Тужен је због следећих исказа у свом тексту „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“, објављеном у „Политици“ 13. априла 2017. (стр.23): “Имам сина од осам година и ћерку од четири који ускоро треба да слушају ове скарадности да постану жртве хомосексуалне пропаганде, испирања мозга и чистих лажи.“ Тужитељи тврде да је овом реченицом „хомосексуалност стављена у контекст скарадности чиме се вређају и дискриминишу особе хомосексуалне оријентације, а представљање хомосексуалности као нормалне и природне оријентације у контекст чисте лажи“.

Сметао им је и следећи Ђурковићев став: “Срби нису насилан народ. Но постоје границе кад се зулум насиље које моћници примењују над нама и нашом породицом више не могу трпети. Са законом о мандаторној вакцинацији, законом о насиљу у породици и овим сатанистичким „образовним пакетима" тој граници смо се опасно приближили.“Тужитељи су Ђурковића због тих речи додатно окривили:“Хомосексуалност се ставља у контекст сатанистичке, окривљује за уништење породице и на један перфидан начин позива на насиље“.       

ЂУРКОВИЋЕВ ОДГОВОР         

Миша Ђурковић је помоћници поверенице одговорио јасно и одлучно, указујући да он не зна ни за какав „Регионални инфо центар“, и да нешто такво постоји на Ријеци у Хрватској. Имајући разумевања за старање поверенице за заштиту равноправности о разним притужбама грађана, указао је на своје право да га због јавно исказаних и утемељених ставова не малтретирају. Доктор философије, научни саветник, челник Института за европске студије, аутор петнаестак књига из области којима се бави, бивши саветник премијера Србије и секретар Државног савета за Косово и Метохију, члан Етичког комитета РРА, сарадник кабинета председника владе, Министарства здравља (за област биоетике), Министарства спољних послова, Ђурковић не пристаје на то да га неко насилно ослепљује да не гледа стварност и да му неко запушава уста кад указује на опасност рушења породице и породичних вредности у демографски ојађеној Србији.

Колумниста „Политике“ од 2001. године, Ђурковић никад није доживео да га неко на овај начин узнемирава. Рекао је да позив на изјашњавање о свом тексту сматра насртајем на право слободе говора и научно-истраживачког рада, и да ће о томе обавестити струку, али и јавност.

КАКО ЛАЖУ ТУЖИБАБЕ?

Прво, кад је тужба упућена повереници за заштиту равноправности у питању, реч је о кривотворинама тужилаца. Ђурковић у свом тексту није бавио хомосексуалношћу као скарадношћу, него је скарадном назвао пропаганду идеологије хомосексуализма малолетницима у приручницима за тобожњу борбу против „сексуалног насиља“. Какве су то скаредности, читалац може сам да сазна у тексту Слободана Антонића „Постизборна ЛГБТ инклузија“.(2)           

Представљање хомосексуалности као „нормалне и природне“, у шта тужибабе које туже Ђурковића верују, није уопште последица објективних истраживања, него делатности ЛГБТ лобија иза кога су стајали светски мегакапиталисти, попут Рокфелера.(3) Начин на који се ЛГБТ пропаганда проглашава „науком“ подробно је описао Слободан Антонић у својој студији „Моћ и сексуалност/ Социологија геј покрета“(4) 

Наравно, тужиоци су избегли да контекстуализују Ђурковићеве речи, чији је основни смисао овако исказан у чланку објављеном у „Политици“:“Ја сам хришћанин, имам права по Уставу и по Конвенцији о правима детета да своју децу васпитавам и школујем складу са сопственим уверењима. Овим приручницима се директно крше та моја уставна права. Над мојом децом и мојом породицом под окриљем просветног система од септембра ће као обавезно почети да се примењује противуставно насиље.                  

Против тог насиља је устао Миша Ђурковић. И да додамо: развраћање деце пропагандом идеологије хомосексуализма (јер је било предвиђено да „пакетићи“ крену од вртића ) за хришћанина је, наравно, сатанизам, јер сатана мрзи дечју чедност и чистоту. И хришћанин има право то да каже, и да брани породицу као Божју установу, као што ЛГБТ идеолози „демократски“ траже рушење природне породице да би тријумфовала „полиморфна перверзност“, о којој су, одавно, трубили фројдисти.          

Уосталом, ко не верује, нека сам види чему стреми „сексуално васпитање“.(5)            

ДРУГОСРБИЈАНСКА ИНКВИЗИЦИЈА ПРОТИВ ЗНАЛЦА

Због онога што Ђурковић сведочи, ЛГБТ „заштитари“ сада, егземпларно, хоће да му запуше уста. Јер, знају да он зна. И знају да, ако њега ућуткају, с осталима ће ићи лакше. У својој књизи „Тамни коридори моћи“, другосрбијанској инквизицији изложени аутор има читаво поглавље под насловом „(Гео)политика хомосексуализма“, о коме је потписнику ових редова у својевремено датом интервјуу рекао:“Хомосексуална идеологија је данас заокружен и развијен инструмент који глобални владари користе за врло јасне и прецизне циљеве. Нормативно гледано, читава прича се промовише под безазленом етикетом људских права. Но, као и у остатку књиге, мој задатак је да одем са оне стране дате нормативности и да видим ко, зашто и како инструментализује одређене физиолошке, биолошке, друштвене и културне феномене. Ово истраживање настоји да проблем хомосексуализма тематизује на различитим нивоима, почев од и даље нерешеног питања да ли је за појаву овог феномена заслужнија физиологија или развој. Чак и ту налазимо чисту манипулацију, па се у зависности од потребе час апострофира једна, а час друга врста одговора. Истраживање показује да су наука, законодавство, судска пракса, медији, а све више и популарна култура па и регуларно образовање, стављени у функцију промовисања и насилног наметања хомосексуалне идеологије. У Скандинавији се деци у вртићима забрањује употреба речи отац и мајка. Читав јавни дискурс се насилно редефинише како би се подрила и уништила класична породична структура. Хомосексуализам се традиционално користи као инструмент за смањивање броја популације, за подривање одбрамбене способности земље, за нарушавање постојећих вредносних система и промовисање хедонизма, итд. Успут откривамо како све више дивља  такозвано конструктивистичко лудило у науци, које тврди да је све конструкција и да су чак и сексуални и полни идентитет конструкти. Дакле, оно што имате између ногу није више дато од Бога, већ је, кажу, чист конструкт, па свако може да буде шта изабере.“(6)              

А Миша Ђурковић верује у Бога Творца, а не у постмодерне глобалисте – конструкционисте.

ЈЕДНА ШКОТСКА И ЈЕДНА СРБСКА ПОРУКА

Знам да је онај о коме пишем човек који зна домете популарне културе, о чему је сведочио у својој књизи „Слика, звук и моћ“. Па да му овако, преко Интернета, поручим:“Уважени г. Ђурковићу, ових дана слушам сјајну песму шкотског кантаутора Брајана Мек Кеја, „Док нас је стотину“ ( Аs Long As There s One Hundred“, која се може чути  на https://www.youtube.com/watch?v=tq67Xl746jY ). У њој је реч о борби Шкота против енглеских завојевача краља Едварда. Против њих су, са својим народом, устали краљ Роберт Брус и велики јунак Виљем Волас ( то је онај што, док га Енглези черече у филму „Храбро срце“ Мела Гибсона, узвикује:“Слобода!“). Рефрен ове песме ми се много свиђа:“As long as there’s one hundred o’ Scots remain alivе/We’ll ne’er gie in tae England, oor country will survive/ We’ll fight tae keep oor freedom and for that prize alone/We’ll gie oor lives for Scotland, for Robert and his throne“. Или, на србском:“Док нас бор стотину Шкота има у животу/ Никад се нећемо покорити Енглеској, наша земља ће опстати/ Бранићемо своју слободу и само због ње/ Даћемо своје животе за Шкотску, за Роберта и његов престо“. Ово је одјек речи краља Роберта на којима почива Изјава из Арброута дата, у име шкотског племства и слободних људи, 6. априла 1320:“Док год нас је бар стотину у животу, никад се при здравој памети нећемо покорити власти Енглеза, јер нити се боримо за славу, нити за богатство, нити за част, него само за слободу, коју ниједан прави човек не губи осим са својим животом“. Послушајте, драги г. Ђурковићу, ову песму, и биће Вам, мислим, лакше да наставите борбу!“                                                     

То исто, овим текстом, и ја (верујем – скупа са својим саборцима на фронту одбране слободе и здравог разума, морала и породичних вредности) поручујем глобалистима, другосрбијанцима, аутошовинистима и „иже с њими“: док нас је бар стотину (има нас и више, наравно), нећемо се предати у тзв. „културном рату“ који сте подигли против свега што су нам оставили Бог и преци, против темеља нашег постојања. Запамтите: Миша Ђурковић није сам, и нико од нас, који брани породичну Србију, није сам!

Док је са вама само глобалистичка Империја, са нама су Господ и Небеска Србија, са нама су наше породице и наш народ! Па изволите!                                             

УПУТНИЦЕ ( Интернету пристпљено 14. Јуна 2017 )      

1. http://www.pecat.co.rs/2012/04/milan-brdar-vidilac-u-troji/)         

2. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/postizborna-lgbt-inkluzija/     

3. http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/278-dr-dzudit-risman-seksualna-sabotaza).

4.https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7605/bdef:Content/downloаd 

5.http://православнапородица.орг.срб/index.php/apokalipsa/1420-rat-protiv-dece-evo-sta-stoji-iza-seksualnog-obrazovanja)                

6. http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/743-tamni-koridori-moci  

Извор: „Фонд стратешке културе“

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 15 јун 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.