Великоморавска кнежевина је била држава западних Словена која је због насртљиве и асимилаторске политике немачких бискупа покушала у деветом веку да створи своју националну цркву.

На позив Великоморавског кнеза Растислава, који је желео да се ослободи утицаја немачких бискупа, Византија је послала свету браћу Кирила и Методија који су превели богослужбене књиге и свете хришћанске списе на језик тадашњих Словена. Превод на словенски језик хришћанских светих књига требао је да послужи утврђивању националне и верске независности западних Словена.

Мисија свете браће Кирила и Методија је пропала у Великоморавској држави због сплетки немачких бискупа, иако је била прихваћена па донекле и подржана од Ватикана и тадашњих папа. Далеко већи домет мисија је постигла код јужних и источних Словена захваљујући којој су данашњи Руси, Срби и Бугари православне вере са својим националним црквама.

По истраживању које је  спроведено од стране организације „Еуробарометер“ 2010. године. Чешка је апсолутно рекордер по броју негативних одговора на питање „Верујете ли да Бог постоји?“ – свега 16 одсто изјаснило се како „верује да Бог постоји“. Поређења ради, у постојање Бога верује 63 одсто испитаника у Словачкој, с којом су били у заједничкој држави. Анкета се односила само на земље ЕУ тако да овде немамо податке о балканским земљама, осим за Словенију и Хрватску, код којих постоји знатан контраст – 32 одсто Словенаца верује да Бог постоји док је у Хрватској та бројка више него двоструко већа, 69 одсто. У једној Румунији пак 92 одсто људи верује у Бога.

Друга категорија испитаних односи се на проценат нерелигиозних који ипак верују у „спиритуалну или неку другу животну снагу“. Ту пак имамо, занимљиво, доста Чеха – њих 44 одсто верује у такав облик недефинисане силе. На крају имамо и трећу категорију под називом „Не верујем у никакву спиритуалну, божанску или неку другу силу“. У ову групу спада чак 37 одсто испитаника у Чешкој.

Ову задњу групу могли бисмо назвати атеистима, али због политичких и других разлога особа која не верује у ништа не мора нужно себе сматрати атеистом, нарочито ако сматра да тиме припада некој групи.

У сваком случају, бројке ове демографије у Чешкој су заиста фасцинантне – наиме, ако збројимо оне који верују у „спиритуалну енергију“, односно оне који се нису сврстали у категорију „Верујем да Бог постоји“, и оне који сматрају да ништа од наведеног не постоји, то је чак 81одсто становништва Чешке.

Истраживање Pew Research Centra – Чеси најмање верују у Бога

Егзактне бројке варирају од истраживања до истраживања, на пример најновије истраживање америчке организације „Pew Research Centr“ наводи донекле већи проценат веровања у Бога за све земље где је спроведено испитивање, али у случају Чешке та бројка је и даље поприлично мала (29 одсто) у поређењу са рецимо суседном Пољском где 86 одсто људи верује у Бога (без обзира јесу ли део цркве или не). Према овом истраживању, на пример, у Србији више људи верује у Бога него у Хрватској, 87 одсто, док се у претходном истраживању сугерисало да је обрнуто. Али, како смо и истакли, бројке могу варирати донекле, ипак опет када погледамо карту религиозности увиђамо да је Чешка у једној сасвим другој групи.

Шта је то утицало на Чехе да као народ буду најмање религиозни у целој Европи

Наравно, иза ових бројки очито постоји нека прича, одређени догађаји који су резултирали тиме да је Чешка данас једна од најмање религиозних нација на свету.

Почетак Чешке реформације

Један од кључних догађаја је Чешка реформација, позната и као Бохемска реформација или Хуситска реформација. Био је то хришћански покрет 14. и 15. века у Kраљевини Чешкој који је тежио реформи римокатоличке цркве. Оно што је битно  истаћи је чињеница да овај покрет започиње чак 200 година пре протестантске реформације у 16. веку. или око 400 година након неуспеле мисије Св. Кирила и Методија у Великоморавској кнежевини чији је саставни део била данашња Чешка држава.

Бунтовни Чеси

Покрет је имао значајан утицај на историјски развој Централне Европе и сматра се једним од најважнијих религијских, друштвених, интелектуалних и политичких покрета раног Новог века. Чешка реформација је створила прву националну цркву одвојену од римског ауторитета, први радикални религијски покрет раног Новог века и прву пацифистичку протестантску цркву.

Битка код Беле планине 1620. године

Наравно, бунтовни Чеси неће се нимало свидети остатку католичке Европе – морали су бити поражени. Све ће кулминирати 8. новембра 1620. у великој бици код Беле планине. Чеси, односно тадашња Kраљевина Бохемија, су поражени, а након тога је уследио период насилног искорењивања чешке народне цркве. Хабсбурговци су радили све како би чешки народ вратили натраг у римокатоличку цркву. Било је ту прогона, убијања и насилне конверзије.

Наметање римокатолицизма

Аустроугарска је успела да силом Чехе поново претвори у римокатолике, али већ је много времена прошло и Чеси ће на католичанство гледати као на нешто што им је наметнуто силом.

Након Првог светског рата, Чеси масовно напуштају Римокатоличку цркву – чак њих 1,5 милиона

Године 1918. из рушевина поражене Аустроугарске настаје Чехословачка и тада креће масовна промена религије невиђена у новијој историји Европе – у прве три године чак 1,5 милиона римокатолика, већином етничких Чеха, напустило је цркву, а тај тренд се наставио и идућих година.

Чешки анти-клерикализам

Ипак добро, то су историјске чињенице, али како то да онда Чешка данас није протестантска држава? Разлог је занимљив. Наиме, како је доста времена прошло од Битке на Белој планини, чешка црква једноставно се није успела одржати. Другим речима, када је кренуо масовни егзодус Чеха од римокатоличанства, није било никог да попуни тај вакуум. Анти-аустријски и анти-клерикални покрет на простору Чешке након Првог светског рата такође је онемогућио снажнији повратак протестантизма.

Православље у Чешкој

После пропасти Аустроуграске, тј након Првог светског рата, закони који су забрањивали друге вероисповести на подручју Чешке су били укинути. У то доба се рађа православна црква у Чехословачкој а много католика прелази у православље.

Поједини католички свештеници прелазе у православље од којих је најпознатији епископ Горазд (Матјеј Павлик) који је рукоположен за епископа у Београду а православна црква у Чешкој је била унутар јурисдикције Српске Православне Цркве.

Епископ Горазд је успео да обнови православље у Чешкој а током наредних десет година он и његови следбеници су саградили 11 православних храмова и две капеле на простору Чехословачке државе.

Поново су почела богослужења на језику западних словена.

Због скривања родољуба током Другог светског рата, Горазд је ухапшен, мучен и на крају убијен од стране нациста.

Нацисти су провели шире репресије према чешком народу, укључујући село Лидице, где је побијено становништво, а преживели су послати у концентрационе логоре. Православне цркве у Моравској и Чешкој (Бохемији) су затворене и цркви је забрањен рад.

Совјетска ера

Додатни ударац било каквом већем опоравку религије међу Чесима стигао је 1948. када је Чехословачка постала део совјетског блока. Значајан део црквене имовине тада је заплењен.

Након пада комунизма 1990. неки су сматрали да је сада напокон дошло време за враћање Чеха у црквене редове, али то се заправо није догодило – уместо тога кренуо је тренд нерелигиозности који је снажан и данас тако да је Чешка данас једна од најсекуларнијих земаља на свету. Занимљиво, то је уједно и велики контраст у односу с њеним суседима, Пољском и Словачком.

Извор: „Advance.hr“,  „Видовдан“