header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow О четири жене које су предате на муке зато што су један грех оставиле неисповеђеним
О четири жене које су предате на муке зато што су један грех оставиле неисповеђеним Штампај Е-пошта
уторак, 12 септембар 2017

 - Пример дуге жене -

         У другом граду живела је нека благородна и богата жена. Она је учинила веома срамно безакоње и о њему није приповедала никоме од духовника из стида због онога што је учинила да не би неко сазнао за њен грех.

Једног дана је у град дошао један јеромонах из других крајева заједно са искушеником. Они су ишли на поклоњење Гробу Господњем. Када их је жена угледала у цркви и видела да они служе празничну службу, дошла јој је на ум помисао да исповеди све томе јеромонаху пошто је он странац и непознаје је. Отишла је у исповедаоницу и поверила му своје грехе. Међутим у моменту када је желела да му повери то највеће безакоње по ђаволском дејству осетила је такав стид да је само поцрвенела и није успела ништа да каже. Јеромонахов послушник био је једноставан и врлином испуњен човек. Он је стајао из далека и видео како са сваким исповеђеним грехом из уста ове жене излази змија. После свега је угледао велику змију која је три пута показивала своју главу да би изашла из уста али затим би опет се увукла унутра и не би излазила. Тада су друге змије које су предходно биле изашле поново ушле у њена уста зато што она није била исповедила оно безакоње. Духовник је прочитао разрешну молитву и кренуо на пут. Међутим послушник му је приповедио шта је видео. Духовник је схватио о чему је реч и одмах се вратио назад да би тој жени обзнанио виђење и да би је подстакао да исприповеда и о другим безакоњима. Када су међутим ушли у њен дом нашли су је мртву.

Оплакавши је узнели су молитву да им Господ открије шта се догодило са њеном душом. И гле видели су како она седи на страшној аждаји док су се две змије обавиле око ње и причињавају јој бол која се ни са чим не може упоредити. Она им рече: „Ја сам она безчасна жена која се данас исповедала. Пошто нисам исповедила једно безакоње које сам учинила судија ме је предао на смрт аждаји. Вечито ћу се мучити у аду и томе мучењу неће бити краја. Сада ја кукавна више уопште немам наде на спасење. Рекавши то она постаде невидљива.“

За сајт „Борба за веру“ текст преузет из књиге: „Монах Агапије Светогорац“, глава седам.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 септембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 31 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.