Пре неколико дана јавио ми се чика Јован из Ниша, унук владике нишког Јована Илића родом из Дојкинаца. Недавно је у породичној заоставштини пронашао писмо патријарха Варнаве, упућено његовом деди. Овај важан документ жели да поклони Епархији нишкој, шаље га и мени, у електронском облику, уз дозволу да могу да га користим и публикујем.

Због патријарховог рђавог рукописа, писмо сам једва рашчитао. Писано је у Скопљу о Божићу 1929. године. Тада је Варнава био још увек митрополит скопљански а Јован, владика мостарски. То је девета година његове службе у митрополији коју је након Првог светског рата затекао пусту и похарану, без монаха, свештеника, без митрополита Вићентија који је негде у Бугарској, током окупације, спаљен на ломачи. Сем целокупне духовно-неимарске обнове, новог митрополита чекао је и проблем снажне бугарске и ватиканске пропаганде. Први су своју делатност поспешивали динамитом а други великим сумама новца, бесплатним чинодејствима и богатим донацијама за обраћенике. Латинској пропаганди ишло је на руку и досељавање њихових чиновника, професора, официра и жандарма у бедна православна насеља, пуна богаља и гладне ратне сирочади. У Пироту се тако, по писању старешине Старе цркве Димитрија Панића, након рата стекло четрдесетак католичких породица, имућних и вољних да у граду подигну католички храм „ради служења мисе и прибављања нових чланова“. Поп Димитрије пише да је ова мала заједница, скупа са својим свештеником који им често долази из Ниша, веома активна у пропагирању своје вере, чак и међу ђацима: „Један од професора католика, који је са службом у Пироту, говорио је ученицима како је католичка вера савремена, како у њој постоји организација, има многа хумантарна друштва, како је много богата, те ће моћи сиромашне чланове помагати.“ ...

Ватикан је тих година кушао православни народ као ђаво гладнога Христа у пустињи више Јерихона и будући патријарх, у свом писму, изражава велику забринутост због тога. Он јасно сврстава римокатолицизам у секте и верује да ће народ, иако у великој оскудици, остати непоколебив и издржати, док црквени великодостојници нешто не предузму. У писму изражава и велико интересовање за израду црквеног Устава који је Цркви требао да донесе већу независност од државе и њених рђавих споразума са Римом... 

У наше дане, непун век касније, јаке струје „римокатолицизма и осталих секти“ и даље вршљају Србијом. Овога пута су се окомиле на наше дивне иконостасе, на богослужбени поредак, на нашу саборност. Унеле су вавилонску пометњу у православна учења о постанку света, о души и загробном животу, посту и покајању, подвигу охристовљења, греху и хомосексуализму, о ђаволу који сада не куша српску сиротињу, већ управо духовне и интелектуалне богаташе, нудећи им блиставу улогу великих васељенских теолога, отаца, ујединитеља за које у Варнавином подозрењу ка Риму нема ни трунке светоотачке проницљивости и Христољубља, већ једино безразложног србијанског страха од Латина, примитивне балканске мржње и мањка свечовечанске љубави.

Писмо новомученика Варнаве, иако сасвим кратко, даје решење за све напасти и недаће које су налегле на наше храмове и наше душе. Најпре је потребно препознати а потом, са врха Цркве, паралисати све изворе теолошко-богослужбених пометњи. То ваља учинити што пре, док народ сасвим не малакше, док нас није задесила коначна национална трагедија... У Јовановом Откривењу пише да народна Црква никоме није загарантована и да ће Господ оставити у тами оне помесне Цркве које, након свог суноврата, нису успеле да се покају и врате на своја првобитна дела (ср. Откр. 2.5). У нашем случају то су дела Јустинова, Николајева, Варнавина, Јованова. Дела, учења и богослужења која нас нису узнемиравала, делила и смућивала, већ управо призивала и зближавала, галила наше душе и срца пунила умилењем. 

ПРЕПИС ПАТРИЈАРХОВОГ ПИСМА:

Ваше Преосвештенство,

Примио сам Ваше писмо. Хвала Вам што сте ликвидирали мој рачун, који се односи на саборске дневнице.

Владика Јосиф при поласку за Битољ свратио се код мене. Од њега сам чуо многе ствари које су ме интересовале.

Добро је те сте предузели потребне мере да се дође до одбора који ће прегледати наш нацрт Устава и учинити шта треба да се у новој редакцији изнесе пред св. Архијерејски Сабор.

Као што се очекивало Ви са дубоким познавањем Синод. ствари улазите у посао. Нарочито дајући правац рада особљу Синод. канцеларије.

Овде је хвала Богу све у реду. Божић нам донесе и лепо време. Даће Бог па ће се и наша Црква организовати. И овде се осећа јака струја римокатоличке акције. Хоће пошто-пото да преведе у католицизам наш свет. Разуме се да је наш народ толико предан својој вери да им то тешко иде.

Како је тамо код тебе? Да ли тамо римокатолици јачају? Мислим да се наш свет ранијом борбом очеличио и да не попушта. Али ако ми као црквени представници што пре не организујемо и онај рад наше цркве, који ће паралисати рад римокатоличке пропаганде и других секата, онда ће малаксати саборници наше вере.

Јавите се чешће кад будете у Београду.

Срдачно Вас поздравља и моли се за Вас Богу увек искрено одан Вам 

 Ваш у Христу брат  

М Варнава

Божић 1929. год.  

Скопље    

Уочи Мале Госпојине, 2017.

Жељко Перовић

Литература:

- Вељко Ђурић Мишина: Варнава патријарх српски, Књижевна задруга Српског народног вијећа, Подгорица/ Српски културни центар „Патријарх Варнава“, Пљевља, Пљевља – Подгорица, по Сретењу 2012.

- Преглед Епархије нишке, Ниш, 1929.

- Свето Писмо Нови Завет, Библијско друштво Србије 2012 (Откровење Јованово, гл. 2, стих 5: „Сети се откуда си пао, и покај се, и она прва дела чини, ако ли не, доћи ћу ти ускоро и уклонити свећњак твој с места његова, ако се не покајеш.“)

Извор: momcilovac.blogspot.rs