Писмо 1.

Многопоштовани баћушка о. Александар!^*

Благословен Бог наш, „Којим живимо, и крећемо се, и јесмо“ (Д. Апост. 17, 28).

Питате ме за бављење питањем о близини и роковима краја света. Нећу на то одговарати директно. Него ћу само написати – како на то реагује моје срце и свест религиозна. Господе, благослови!

Крај ће бити:

Кад наши епископи постану безбожни, како им је прорекао Свети Серафим Саровски, „да више не верују ни главном догмату вере хришћанске“, и не исповедају истину о Богу Оцу и Сину и Светоме Духу, и говоре иновернима: „Ваш Бог је и наш Бог, вера ваша је вера наша, а ми смо једна вера“;

Када се приближи крај овог света, тада ће заиста доћи „велика невоља какве није било од почетка света до сада, нити ће икада бити“ (Матеј 24:41), „и биће глади, помора и земљотреса, ратова, прогона, лажних пророка и лажних христа, и љубав многих ће охладнети“.