Поштовани читаоци „Борбе за веру“,

Недавно се, у издању Епархије шабачке и „Гласа Цркве“, опет појавише дела нашег драгог у Христу Владике Николаја. У првом тому, објављен је његов „Војловички стослов“, до сада непознат, писан под немачком стражом у Војловици код Панчева, за време Другог светског рата. Ово чудесно дело говори о томе како би требало да изгледа понашање српских владика, монаштва и државника. Нека нам је на знање и равнање! И кад пропадамо, да знамо да пропадамо што не служамо Бога и Божје људе, какав је био Свети Николај Жички и Свесрпски.

Владимир Димитријевић

 Поводом перфидног покатоличавања православних Срба у Херцеговини од стране самозваног бискупа херцеговачког Григорија (Дурић), у наредним данима подсетићемо наше цењене посетиоце на неке наше раније текстове о његовим антиправославним и антисрпским (не)делима.

+ + +

Ето шта су Срби дочекали – њихови епископи се хвале да су бискупи! Први је почео Иринеј бачки, који се, поводом папиног јубилеја 2003, пред београдским римокатолицима хвалио да су он и митрополит Амфилохије од папе добили бискупски криж и прстен, а сада Атанасијев ученик Григорије учествује у правом молитвеном општењу са папским јеретиком, бискупом дубровачким Матом Узинићем, и хвали се да је он, Григорије, бискуп херцеговачки. И то где? У славној земљи српској, у Захумљу свештеноме, у дедовини Светог Саве, у постојбини Светог Василија Острошког, слава му и милост, где су Срби, на Требишњици, први пут крштавани, у земљи која је, због бискупа и фратара и њихове лажне, камом наметане вере, српском крвљу натопљена – Григорије Дурић се хвали како је БИСКУП!

       Масакр у Благају, кад је зверски усмрћено око 520 Срба, био је увод за касније злочине усташа на Кордуну, који су често чињени отворено, брутално и масовно

Од једног нашег посетиоца из Требиња добили смо писмо, из ког доносимо кључни део:

>>Поштовано Уредништво,

На највећи и најрадоснији хришћански празник Васкрсења Господа Исуса Христа, православни хришћани Требиња, који су Пасху Господњу прослављали на евхаристијском сабрању у Саборној цркви, присуствовали су досад невиђеном оскврњењу.

Митрополит Одески и Измаилски Агатангел је 3. маја упутио апел пастви поводом трагичних догађаја у Одеси

«С дубоком тугом и у црнини приморани само да дочекамо нове дане светлог васкршњег времена, - каже се у њему. – Наше душе и срца, који су тако радосно и искрено клицали речи поздрава васкрслом Спаситељу, сад су пуни суза и негодовања због страшног братоубиства, у којем се пролила крв на нашу мирољубиву земљу.

„Екуменизам је последња и најлукавија замка, коју је ђаво припремио човечанству. Он је најопаснији и најподмуклији напад на Цркву Христову. Он је отров, који парализује душу и чини је неспособном да верује, неспособном да види светлост, неспособном чак да има жудњу ка Истини.“

Др Александар Каломирос

Недавно смо имали прилику да прочитамо оштре критике на рачун оних који будући Свеправославни Сабор називају - Осмим Васељенским Сабором. Ови и овакви кратковиди „учитељи Израиљеви“ јесу трубачи који трубе на спавање. Зар треба бити пророк да би се предвидело шта ће се изродити из једног догађаја који форсирају фанариоти и паписти, где ће екуменисти и реформатори водити главну реч?

У савременој руској публицистици активно и масовно се користи термин „пета колона”, који је настао у време грађанског рата у Шпанији. У нашим условима његово значење установљено је доста прецизно и зато овај термин има строго одређене значењске оквире.

Данас је  дан Светог Николаја Жичког. Тим поводом, објављујемо текст нашег сарадника Владимира Димитријевића, писан још 2006, да видимо где смо и како смо довде дошли.