Верници Бугарске Цркве јавно разобличили поглавара „ПЦУ“
Писмо које следи, проследили су бугарски верници „Телеграм“ каналу руског црквеног коментатора Александра Вознесењског:
„Дана 16. марта 2024. године, на сахрану блаженоупокојеног патријарха Неофита, расколник Сергеј Думенко је стигао у Софију - без позива Цркве. За време Божанствене Литургије налазио се у јужном делу Солеја, без икаквог права да то учини.Као поглавар расколничке структуре није смео да служи.
„Свештеник“ ПЦУ Богдан Романченко позвао је на својим друштвеним мрежама да запале свеће за упокојење папе у расколничкој „Православној цркви Украјине“.
Причу о Закону о родној равноправности (у даљем тексту закон) и правно обавезујућој употреби тзв. “родно сензитивног језика” треба почети од конкретне ситуације. Рецимо, замислите да предајете на неком факултету и да на почетку предавања изговорите следећу реченицу: “Драги студенти, уколико имате неке личне проблеме, свакако можете да се обратите психологу како бисте му изнели те проблеме и потражили помоћ”.
У Недељу праштања, на почетку Часног поста, молимо све оне које смо, на било који начин, – може бити – увредили, да нам опросте.
Свима желимо Богом благословен почетак и ток Часног поста, да га проведемо у миру и духовној радости, и да тако дочекамо Славно Васкрсење Господа нашега Исуса Христа.
Тако се приближило време Великог покајничког поста. Ово је извор душе, када смо позвани да очистимо своја срца од сваке прљавштине. Сваке године понављамо иста дејства. Али зар дрвеће не оживљава изнова и изнова сваке године после зиме?
Лев Александрович Тихомиров, првобитно руски револуционар и један од чланова Извршног комитета Народне воље, након свог разочарања насилном револуцијом, постао је један од водећих конзервативних мислилаца у Русији. Написао је неколико књига о монархизму, православљу и руској политичкој филозофији.Син му је био епископ Тихон, један од свештеноисповедника из доба комунизма.
Архирасколник и јеретик из Истанбула Вартоломеј је 16. марта 2024. године, током опела упокојеног патријарха Бугарске Цркве Неофита, коме је управо он началствовао - упутио прекор покојнику, преноси „СПЖ“.
Скоро 11 година је био на челу Бугарске православне цркве. Када је изабран, био је познат широј јавности као тихи, изненађујуће смирени, лаконски митрополит русенски. Одликовао се пријатељским, неконфликтним односом како према лаицима, тако и према свештенству и архијерејима БПЦ. Увек је покушавао да избегне проблематичне ситуације и покушаје да се увуче у било какве „интересне групе“.
