КО СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈЕ, СТАЛНО МОРА ДА ПОКАЈНО ПЛАЧЕ

ВАЖНА НАПОМЕНА

Свети Оци се никад нису бавили надразумним богословљем без страха Божијег, и многе теме никад не би ни покретали да јеретици и кривоверци нису наметали своја лажна учења. Тада су Оци узимали мач Речи Божије и кретали у бој, али су стално говорили да и на то приморава дрскост кривоверних.

Тако је и са нама са „Борбе за веру“. Ми смо најобичнији јадни и бедни хришћани последњих времена, који се оваквим темама никад не бисмо бавили, да новотарци у СПЦ нису почели да сеју семе лажи и олаког приступа Светињи над светињама, Телу и Крви Христовој. Далеко смо од Отаца, али знамо – никад не бисмо ни реч рекли о ономе што нас превазилази, да не дођоше времена да и камење (а каменосрдни смо, лишени покајничког плача, и не тражимо ни од кога да следи нас, него сви да пратимо предање Истине).

На једном свештеничком скупу, новотарац Јован Шумадијски је заповедао: „Хоћу да причестите сваког ко приђе путиру и зине!“ Богомудри Старац Петар Денковачки га је упитао: „Преосвећени, код мене око манастира пасу волови, је л' и волове да причестим ако дођу и зину?!“

(по личном казивању блаженопочившег

Старца Петра Денковачког Уредништву "Борбе за веру")

 + + +

Размишљали смо, шта би могао да буде узрок новотарске измишљотине, да они који посте све постове и среду и петак могу да се причешћују на свакој Литургији. На први поглед, могло би се учинити да је у питању раслабљеност, неспремност на жртву, стомагоугодије... Мада има и тога, ипак је – у суштини – разлог много дубљи. A крајњи циљ је - опак!

Када се Свети и Велики Пророк Илија тужио Богу на Израиљце говорећи: „Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде“, Бог му одговори: „Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом“.