„Лезбејке и педери, немојте да се  кријете уза зидове.

 Ми се нећемо  задовољити одбраном,

 ми ћемо прећи и у напад.“  (1)   

            1.

Коначно, добили смо и та „педерска права“. Сасвим извесно, ускоро ћемо добити и „право на педерски брак“. Да ли ћемо тада бити богатији? Сумњам. Јер то што се зове „проширење људских права“ само је још једна у низу инверзија на путу свеопште регресије од које пати наша модерна епоха. Оно што издваја садашњи тренутак у односу на сличне епохе из прошлости, јесу можда само облици испољавања и крајње консеквенце те инверзије.

Када размишљамо о великом празнику Преображења Христовог, свима нама Православнима који живимо у овоме времену остаје да се питамо: зашто се то упоште Господ преобразио, баш на тај начин, на високој гори Тавору, у ноћи, пред тројицом Апостола?

Последњих неколико месеци можда и више у нашој помесној Цркви повела се расправа о канонизацији Алојзија Степинца од стране римокатоличке “цркве“ и нашег става по том питaњу. Поводом тога наша Црква је формирала и посебну комисију за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом.

Цењени лист Свет Плус из пера непознатог сарадника објавио је текст “Лепо Рибарско вече у Мелбурну”. Аутор нас обавештава да су и три свештеника, а није знао да је један од њих и Архијерејски заменик, благословили ову манифестацију: