Приказујући потпис на Вашингтонском споразуму као велику победу, актуелни председник Републике Србије показује или потпуно непознавање основних историјских прилика или сврставање у ред оних који на глобалном нивоу остварују пројекте који су дубоко антицивилизацијски, антисрбски и антиправославни. Ту мислим на прихватање признања Израела од терористичке квази државе Косова и преселење србске амбасаде у Јерусалим.

Убиство Патријарха српског Лукијана Богдановића, последњег Архиепископа карловачког, у септембру 1913, било је, данас је извесно, увертира у Први светски рат. Убијен је у оквиру припрема Аустроугарске за коначан обрачун са Србијом, а тај злочин је годинама, иако је у питању високи црквени великодостојник, прећуткиван.

Пре кратког времена, на видело је испливала информација да су логистичке припреме за извођење корона представе биле у пуном јеку још 2018. године, најмање годину дана пре него што је, крајем 2019, забележен први случај. Одакле повод за предузимање тако необичне мере као што је куповина опреме знатно пре него што је званично лансирана „пландемија“ чије се озбиљне политичке, економске, друштвене и донекле – на нивоу мало тежег сезонског грипа – здравствене последице још увек осећају?