Колико пута данас можемо чути реченицу из наслова?

На свим местима, у свакој друштвеној структури.

На селу се ово и најчешће чује од људи који у суштини знају све о свему. Знају ко је шта купио, колико је платио, колику има плату, куда је пошао и када ће се вратити.

Да ли је недавна изјава о. Гојка Перовића, ректора Богословије Светог Петра Цетињског, изречена на трибини „Религија, философија и наука у 21. вијеку“, да "СПЦ није најпримеренији назив за једну Православну Цркву као што то није ни Руска ни Бугарска“, истргнута из контекста и "причана више језиком теологије а не језиком литија“ или је то само још једна коцкица у мозаику апостасије и опште издаје која је данас присутна у свим сферама бивствовања србског народа?

Велики човеков противник душе и тела јесте дрога. Последице које трпимо су несагледиве омасовљавањем нарко тржишта. Крајњи продукт су људи, као Божије творевине, навучене на зло, спречене да владају својим телом и душом, што води ка тоталном удаљењу од Бога, а епилог свега јесте смрт. Многе су замке и препреке на овом путу, те је неопходно упознати противника и представити га у правом светлу.

Историјске прилике су у основи сукоба који се појачавају на црногорском приморју, а које леже у чињеници да тај део србског народа није припадао никада Књажевини/ Краљевини Црној Гори, а након Версајских мировних споразума, тај географски простор је припао Краљевини Србији, која га је унела као сопствену територију освојену од Аустроугарске у државни простор Краљевине Југославије.