Пријатно сам изненађен чињеницом да ипак помно читате и пратите од Ваших претпостављених забрањени сајт. То би требало да значи да је сајт добар. Моје писмо и петиција са пар стотина потписа верника у одбрани свештреника Лубарде није могло доћи ни до Митрополита, а камоли Патријаршије, јер "свемоћни", у чије име Ви пишете, и кога покушавате бранити, то нису дозволили.

Велике речи, великог Србина! У садашњем времену безнађа, испразности и сујете, где је много говора о патриотизму и националном поносу, а тако мало суштинског разумевања правог смисла припадности своме народу и љубави према њему, ове речи изговорене пре више од два века, представљају нит водиљу за наш народ, откривајући какав Србин треба да буде, да би достојно носио србско име.

Промашени (да се изразимо благо) црквени сабор у Флориди, хвала Свевишњему, се разишао. Амерички Срби сада преусмеравају своју пажњу на оно што следи. Опипљиво и неповратно, срушило се поверење у кукавичке, сумануте и преварне (звучи, зар не, као ехо чувених речи Николаја Другог када је сажимао шта се ових дана догодило у Русији пре 103 године) људе који овоземаљску грађевину Цркве Христове преотимају да би је срозали до приземности.