Зашто је Српска православна црква изложена толиким притисцима у последње време када се говори о окупираном Косову и Метохији и наводним трајним решењима тог питања

Наша Црква је више него иједна православна црква производ народног духа, то означење цркве народном је старо колико и божанска установа на којој је црква саздана. Ово излази из речи Христових када је рекао апостолима: „Идите и научите све народе“. У одговору источних патријараха Папи Пију IX, од 1848 се каже: „У нас је чувар вере цело тело цркве, то јест сам народ који хоће да догмати његове вере остану увек стални и сагласни са предањем његових отаца“.

После Синодског ултиматума тројица расколника Лонгин, Иринеј и Максим били су приморани да пристану на сазивање Ванредног Црквено-народног Сабора. Наиме на седници такозваног Централног Савета одржаној у Чикагу која је одржана 6-7 децембра ове године, донета је одлука да се спроведе у дело одлука Св. Арх. Синода и да се сазове нови Црквено-народни Сабор у Клир-вотер на Флориди 29. фебруара 2020 године.

Oбјављена је вијест (овде:) да бискуп Гргур уводи њемачки језик на Богослужењима у својој, (ваљда НАШОЈ) епархији. Иначе његове изјаве дане њемачком радију су трагикомичне да нису истините.

И поред чињенице да је још 25 септембра Св. Арх. Синод СПЦ донео једногласну одлуку да пониишти црквено-рушитељски Устав који су епископи Лонгин, Иринеј Добријевић и Максим Васиљевић покушали да наметну српском народу на прошлом Црквено-народном Сабору у манастиру Нова Грачаница у јулу месецу ове године, тројица расколника и издајника и даље истрајавају на свом сепаратистичком путу.