header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Правила хришћанског живота (духовни отац схиигуман Савва) Штампај Е-пошта
четвртак, 15 фебруар 2018

 Будећи се у постељи, пре свега, помени Бога и на себе положи знамење Крста.

Без молитвеног правила, не почињи проводити дан. 

У току дана, свугде, при сваком послу, моли се кратким молитвама.

Молитва - крила душе, она чини душу престолом Божијим. Сва сила духовног човека је у његовој молитви.

Да би Бог услишио молитву, није потребно молити се крајичком језика, него срцем.

Нико из окружења да не остане без твог искреног поздрава.

Не одбацуј молитве када непријатељ на тебе набацује безосећајност. Ко принуђује себе, суве душе молитви, тај је виши од онога који се моли са сузама.

Потребно је да познајеш Нови Завет разумом и срцем, стално се поучавај. Неразумљиво не тумачи сам, него питај свете Оце.

Свету Воду, са жеђу узимај на освеење душе и тела. Не заборави да пијеш.

Поздрав благодарствени Царици Небеској, Богородице Дјево, радуј се...изговарај чешће, барем сваког сата. У слободно време читај писања светих Отаца и учитеља духовног живота.

У искушењу и напасти, утврђуј псалтир и читај молебни канон Пресветој Богородици, Многим содерзим напастми...Она је наша Заступница.

Када демони одапињу своје стреле на тебе, грех ти се приближава, ти пој песнопенија Страсне седмице и Свете Пасхе, читај канон Исусу Сладчајшему.

Уколико не можеш певати или читати, то у тренуцима борбе помињи име Исусово: Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме, грешног. Стој пред крстом и радуј се плачем својим.

У време поста, пости, но знај да је Богу угодан пост не само тела, то јест уздржање од греха, него уздржање ушију, очију, језика, а такође и уздржање срца од служења страстима.

Човек, приступајући духовном животу, мора да памти да је болестан, ум му се налази у заблуди, воља је више склона злу него добру, и срце ка нечистоћи од клокоћућих у њему страсти. Зато је почетак духовног живота у стицању духовног здравља.

Духовни живот је постојана, непрестана борба са непријатељем спасења душе: никада не спавај душевно, твој дух мора увек да буде бодар. Увек зови у помоћ твога Спаситеља.

Бој се саједињевања са греховним помислима које ти приступају. Сагласивши се са таквим помислима, већ си учинио грех о којем си мислио.

Памти, да не погинеш, потребно је имати најискреније покајање пред Богом:" Господе, опрости и помози, Духа Твога Светог, не одузимај ми."

Стално моли: "Страх Твој, Господе, усели у срце моје." Како је блажен онај који има стални трепет пред Богом!

Сво твоје срце, без остатка, дај Богу и осетићеш рај на земљи.

Не пребивај никада без посла, у празности. Црквене и празничне дане поштуј по заповеди Божијој.

Вера твоја, треба да се утврђује честим прибегавањем покајању и молитви, а такође општењем са људима дубоке вере.

Уведи себи помјаник, упиши тамо све живе и мртве, све који те не воле и који те вређају и свакодневно их помињи.

Тражи непрестано дела милосрђа и састрадајуће љубави, без дела је немогуће угодити Богу. Буди сунашце свима. Милост је већа од свих жртви.

Без неодложне неопходности, никуда не иди, што је могуће мање говори, не смеј се, не љубопитствуј празним љубопитством.

Љуби свету усамљеност.

Све уврде отрпи, у почетку ћутањем, потом корењем себе, потом молитвом за оне који те вређају.

Најважније је за нас, научити се стрпљењу и смирењу: смирењем ћемо победити све непријатеље, зле духове, а стрпљењем, страсти које устају на душу и тело.

Не показуј на молитви никоме, осим Богу, своје сузе умиљења, ревност у спасењу.

Православног свештеника поштуј као Ангела, благовесника, посланог да те обрадује и да ти донесе избављење.

Опходи се са људима тако пажљиво, као са посланицима великог царства и пажљиво, као са ватром.

Свима све праштај и са свима саосећај у њиховим страдањима.

Не посвећуј превише пажње себи, као кокошка јајету, заборављајући ближње.

Ко овде тражи спокој, у томе не може пребивати Дух Божији.

Чамотиња и пометеност нападају од недостатка молитве.

Увек и свуда призивај у помоћ Ангела свога.

Увек чувај срдачни плач о својим гресима, и када их исповедаш, да би се причестио Светим Христовим Тајнама, тихо се радуј свом ослобођењу.

Знај само своје непотребности и недостатке, а о туђим гресима, пажљиво се чувај да не мислиш и расуђујеш, не погуби себе осуђивањем других.

Не веруј било каквим, чак ни добрим својим жељама, пре него их одобри твој духовник.

Свако вече, исповедај Богу сва своја греховна дела и помисли у току дана.

Пред сном, помири се са свима појасним поклонима.

Нас зближавају са Богом туга, тескоба, болест, труд: не ропћи на њих и не бој их се.

Нико не иде на небо живећи срећно.

Што можеш чешће, са умиљењем срца, причешћуј се Светим Христовим Тајнама, ти само њима живиш.

Никада не заборављај, да је Он, Господ нас Исус Христос, близу, пред вратима, не заборављај да ће ускоро суд и плата, у који дан и час, никоме није познато.

Памти још и то шта је Господ уготовио онима који Га љубе и извршавају Његове заповеди.

Читај азбуку ову, хришћанине, не ређе од једном у недељи. То ће те окрепити на духовном путу.

 

Амин.

И Господу слава у векове векова.

Молитвено са вама пребивајући

духовни отац схиигуман Савва

+1954.                            

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 15 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 64 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.