header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ватиканско-екуменистичке лажи о Светој Марији Магдалини Штампај Е-пошта
понедељак, 26 фебруар 2018

 У ове наше задње дане сатана, и ђаволи слуге његове, на разноразне начине хрле да обесчасте Невесту Христову, Једну Свету и Католичанску (=Васељенску и Саборну) Православну Цркву. Једна лаж, а отац лажи је сам принц овога света сатана, која се протура као (пастирско) учење Цркве Христове је следеће: Света Марија Магдалина је она ”грешница”, обично тумачено као проститутка или блудница која је прала ноге Исусове својим сузама и помазала га скупоценим миром (Лука 7: 36-50).

Исто тако Св Марију Магдалену идентификују са женом коју су Јудеји ухватили у прељуби и хтели да каменују (Јован 8: 1-11). У првом случају проститука или блудница, у другом жена која чини прељубу. Која је разлика? Блуд и проституција обухвата чин неморала (секс) особе која није у брачном односу, докле прељуба је такође неморални акт, али од стране особе која је у браку, а који је по старозаветном закону кажњив јавним каменовањем.

Оваква егзегеза (тумачење) Јеванђеља је производ утицаја ”западног хришћанства”, боље речено јеретика, паписта и протестаната која се појављује тек у средњем веку кулминирајући у бароку.

 

У првом, горенаведеном примеру, Јеванђелисти су ”неми” о идентитету ”грешнице” која је у кући Симона губавог седела подножју Исуса и умивала Његове ноге сузама покајницама отирујући их својом косом, и која Га је помазала скупоценим миром за тродневни боравак у тамници смрти, аду. Исто тако, и у другом примеру Јеванђеље не каже ко је жена коју су Јудеји ухватили у прељуби. Међутим у Јеванђељу Св Марија Магдалина се помиње чак седамнаест пута! – али никада као грешница-покајница и жена ухваћена у прељуби!

Нећемо ићи даље у историјат и резоновање јеретика, зашто и како се развило ово апсолутно погрешно и скандалозно учење о Св Марији Магдалини равноапостолној, но поставља се природно питање: зашто се то учење увукло ”на задња врата” код нас у Православној Цркви, Једној Светој?

Мишљења смо да је одговор двократан:

1) Екуменизам проповедника протагонисте – дружење и бескрајни ”дијалози љубави” са јеретицима од којих су, не познавајући учење Православно, примили ово искварено не светоотачко учење.

или

2) Не марење проповедника за екуменизам – они који ”седе на огради”, који својој аудијенцији, односно онима којима проповедају, казују да их се не треба тицати екуменистички испади њихових, условно речено, Православних великодостојника јер тобоже то не утиче на њихово спасење. Самим тим, практиковањем оваквих лаодикијских мантри, они падају под утицај западног спекулативног ”богословља” јер им недостаје дар расуђивања.

Важно је напоменути да Православни великоучењаци који су се школовали по разним западним неправославним институцијама су ти који су вероватно на ”задња врата” ширили ове лажи јеретичког запада у православним богословијама, факултетима, храмовима.

Ни о овоме је непотребно да се даље разлучује и елаборира, јер је све јасно, али да не би остали недоречени пређимо на тему, ко је заиста Св Марија Магдалина по Православном, истинском учењу?

Св Марија Магдалина је Мироносица равноапостолна. Родом из места Магдале, украј језера Генисаретског, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом. Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом. По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе! У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4 август). Мошти св. Магдалине пренете су доцније у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се диван руски храм посвећен св. Марији Магдалини.

Предање Православне Цркве каже да је сатана слутећи и нагађајући да ће се Реч Божија родити од Св Марије Магдалине, јер је она ревновала у вери и девичанству и била узор многима, послао седам ђавола да је муче. Свезнајући Бог је то допустио да се изабраном народу и свој васељени покаже Божија сила и власт над демонима, а Он родивши се од Пресвете Дјеве Марије сачува у девствености до кончине њене и Његову слушкињу и апостола Св Марију Магдалину.

Тропар (глас 1):

Христу нас ради од Дјеви рождшемусја, честнаја Магдалина Марија посљедовала јеси, того оправданија и закони храњашчи: тјемже днес всесвјатују твоју памјат празнујушче, грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.

Молитвама Марије Магдалине равноапостолне, Господе спаси и избави нас од замки ђаволских.

 

Извор: "Кротки Лафови"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 26 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 6 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.