header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Свети Игњатије (Брјанчанинов): Беседа на Цвети Штампај Е-пошта
недеља, 01 април 2018

 Радуј се много кћери сионска,

подвикуј, кћери јерусалимска,

ево цар твој иде к теби ,

праведан је и спасава, кротак и јаше на магарету

 (Зах 9,9).

Више од четири стотине година пре него што се десио, пророк Божији изрекао је пророчанство о догађају кога се данас опомињемо и празнујемо.

         Господ наш Исус Христос, окончавши своју проповед на земљи, величанствено је ушао у царски град Јерусалим, у град поклоњења истинитом Богу, у град који је по преимућству- град Божији. Господ је ушао као Цар и победник да би своје служење овенчао одлучујућим подвигом: побеђивањем смрти смрћу,скидањем клетве са људског рода и примањем те клетве на себе. Он је у царски град ушао седећи на магарету (Јн 12,16) које никада нико од људи није уседао (Лк 19,30) да би човечанству вратио царско достојанство које је наш праотац изгубио,да би то достојанство вратио успињањем на крст. Неукроћено магаре било је кротко под чудесним Јахачем. На магаре су апостоли положили своје одежде, а многобројни народ који је пошао у сусрет и који је пратио Господа узбуђено је клицао: Осана сину Давидову! Благословен који долази и име Господње (Мт 21,9; Лк 19,38). По наређењу Господњем проглашен је за Цара у име Господње- не случајно и не зог свести и воље човечије. Тај исти народ ће, након што прођу четири дана, за оног истог кога је данас прогласио за Цара, викати: Распни га, распни, немамо цара осим ћесара (Лк 23,21; Јн 19,15).

Шта треба да значи улазак Господњи у Јерусалим на неукроћеном магарету? То, по тумачењу светих отаца, има дубок, пророчански смисао. Свевидећи Господ већ је видео будуће коначно отпадништво Јевреја. Он је то отпадништво прорекао још у оно време када је Израиљцима тек био предат закон на Синају, прорекао га је устима њиховог надахнутог Законодавца. Покварше се, говори Мојсејо будућем сагрешењу Јевреја против Богочовека као да се оно већ извршило, покварише се према њему; њихово неваљалство није неваљалство синова њиховијех; то је род зао и покварен. Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Ј ер је чокот њихов од чокота содомскога и из поља гоморскога (5Мојс 32, 5-6; 32) Напротив, Веселите се небеса заједно с Њим- Сином Божијим- и нека Му се поклоне сви ангели Божији (Јев 1,6), веселите се народи са народом Његовим (5Мојс, 43). Улазак у Јерусалим на магарету које нико није узјахао јесте понављање Мојсејевог пророчанства,али не речју него символом. Мојсеј је пророковао да ће се незнабошци радовати у Господу, а да ће Јевреји бити одбачени; овде неукроћено ждребе, које никада нико од људи није уседао изображава незнабошце. Одежде апостола- то је учење Христово које су апостоли предали незнабошцима и Господ је духовно засео на незнабошце поставши њихов Бог. Он их је увео у Јерусалим, у крило своје цркве, у вечни, нерукотворени град Божији, у град спасења и блаженства. Одбачени Јевреји били су ту присутни. Они су устима изговарали: Цар Израиљев, а у души,у свом Синедриону, већ су одлучили да убију Спаситеља. Магаре има још једно значење. Оно изображава сваког човека, кога воде бесловесне жеље, који се лишава своједуховне слободе, страстима и навиком привезаног за телесни живот. Учење Христово ослобађа магаре од улара, тј. од испуњавања грешне и телене воље. Зато апостоли приводе магаре Христу, стављајући на њега своје одежде: на њега заседа Господ и на њему улази у Јерусалим. То значи да се након напуштања грешног живота човек приводи Еванђељу и одева се, као у апостолске одежде, у најисцрпније и најтананије познање Христа и Његових заповести. Тада Господ заседа на њега духовно му се јављајући и духовно обитавајући у њему, као што је благволео да обећа: Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га га љубити и јавићу му се сам; њему ћемо доћи и у њемуу ћемо се настанити (Јн 14, 21; 23). Долазак Господа мора пратити мир који превазилази речи и разумевање,мир благодатни, достојан свог дароватеља, Господа. Тај мир се не може упоредити са природним спокојством палог човека који може осетити спокојство и задовољство од телесног наслађивања, који спокојством може сматрати и саму своју безосећајност, и саму вечну смрт своју. Заседа Господ на природне особине човека који Му се потчинио, који је присвојио Његово свето учење и уводи га, засевши на њему, у духовни град Божији, у град мира, у Јерусалим којег је саздао Бог, а не човек.

Душу која је прихватила Господа, поздравља Дух Свети, и даје јој радост духовну, непропадљиву, вечну. Радуј се, радуј се много, кћери сионска, кћери Свете Цркве, јер ти не припадаш никоме осим Богу. Подвикуј, кћери јерусалимска, ево, цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу. Ти си се, осетивши у себи благодатни мир Христов и поставши кћи тога мира, обновила младошћу духовном и опитно спознајеш Царство Христово. Благодатна сила Јахача који тобом управља већ је у теби укротила страсти: твоје природне особине не могу нарушити своје природне законе, не могу се претворити и преобразити у необуздане страсти! Преузми од Господа све мисли,сва осећања, свако делање своје, ти можеш и обавезна си да име Господње казујеш браћи својој, усред Цркве да хвалиш Господа (Пс 22, 22).Ти си, као рођена Светим Духом и кћер Духа, способна да сазерцаваш духовни улазак Цара твога, да сазерцаваш праведност Цара твога. Он је кротак и смирен срцем (Мт 11,29) и упућује кротке истини, учи кротке ходити путем његовим (Пс 25,9). Бог наш је- Дух, неупоредив са било каквим створеним духом, као што се и у сваком погледу бескрајно разликује од свих творевина: свети створени духови су Његови престоли и кочије. Он заседа и улази на херувимима; он заседа и улази на оним блаженим душама човечијим које су му се покориле и принеле му своје природне особине као жртву паљеницу. На таквим душама улази Цар, ступајући у свети град Божији, а уводе Га свете душе. Осана на висини! Блгословен који долази, Цар Израиљев. Амин.     

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 95 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.