header image
НАСЛОВНА СТРАНА
"Други човек" Руске Цркве - сејач сумњи у истинитост силаска Благодатног Огња Штампај Е-пошта
недеља, 15 април 2018
        Екумениста и филокатолик митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), „други човек“ Руске Православне Цркве, следујући примеру јудејствујућег ђакона Андреја Курајева, руског екстремног новотарца и осведоченог србомрсца, поделио је своје сумње у истинитост чуда силаска Благодатног Огња у Јерусалиму.

 „Уопште није обавезно веровати у силазак Благодатног Огња да бисмо били православни хришћани“, - изјавио је у емисији „Црква и свет“ на ТВ каналу „Русија 24“.

Митрополит је напоменуо да је обавезни елеменат православног вероучења вера у Христово Васкрсење:

„Ми, такође, верујемо у Светог Духа, у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву; ми верујемо у једно крштење; ми верујемо у васкрсење мртвих – то су догмати који су наведени у Символу Вере, чије је прихватање неопходан услов за припадање Православној Цркви“.

Муње уснимљене приликом силаска Благодатног Огња. Кадрови видео снимка руске телевизије „НТВ“ из 2003. године

Истовремено, према примедби митрополита Илариона, нигде у Симолу Вере није речено да хришћани морају да верују у Благодатни Огањ.

 „Ми смо, дуги низ година, у совјетско време, празновали Васкрс без Благодатног Огња, и до сада, иако се Благодатни Огањ допрема у Москву и друге веће градове, у многим градовима и селима Васкрс се празнује без Благодатног Огња и због тога празник не постаје мањи“, - рекао је архијерej.


 Упркос страшном знамењу које се збило на новотарској Литургији, у септембру 2016. године, уприличеној у част његовог 50-тог рођендана (фото изнад), митропилит Иларион се, као што видимо, и даље не дозива памети. О томе  Свети Апостол Павле каже: А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се“ (2.Тим.3,13).
 
Више о поменутом догађају прочитaти ОВДЕ

Митрополит Иларион се присетио како је био сведок онога што се догађа у Храму Гроба Господњег у тренутку кад силази Благодатни Огањ, када патријарх излази из Јерусалимске кивуклије и раздељује већ запаљене свеће.

 „Оно што се догађа унутар кивуклије нико не види, јер пратријарх остаје тамо сам. Многи верују у то да Огањ силази на натприродан начин, и ја не видим ништа невороватно у чињеници да се то догађа управо тако. Бог је чинио чудеса у прастаро време, Бог може чинити чуда и у наше време, и та се чуда дешавају ради јачања вере људи“, - закључио је своје хулитељско сејање сумње у силазак Благодатног Огња Иларион Алфејев.

 

Приређивач: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 15 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 38 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.