header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Протојереј Всеволод Чаплин, велико светило антиекуменистичког покрета: Штампај Е-пошта
недеља, 29 јул 2018

 "Чему Црква која одступа од темељних јеванђељских поставки?"

Екуменизам данас је директна служба Сатани“.

Протојереј Всеволод Чаплин 

Протојереј Всеволод Чаплин, који се без претеривања може назвати великим светилом антиекуменистичког покрета и једним од водећих бораца против ове свејереси, својевремено је био присталица екуменизма и дуго година тесно сарађивао са водећим руским екуменистом, тадашњим епископом Кирилом. Пре 9 година иступио је из свејеретичког „Светског савета цркава“ и јавно се покајао због својих екуменистичких заблуда:

         „Ја сам 20 година радио у „Светском савету цркава“ (ССЦ) и сада могу са сигурношћу да кажем да је то била моја грешка... Иступио сам из ССЦ-а, зато што у њему седе лидери заједница који су свесно одступили од хришћанског морала. Они именом Христовим благосиљају содомски срам, одобравају венчање у истополним „браковима“, женско свештенство... То је већ, искрено говорећи, отворени сатанизам и опседнутост демонима. Како са њима уопште седети у истој просторији и састајати се у истој организацији?

Због храбрости да јавно изнесе своја неслагања са врхом Руске Православне Цркве, односно патријархом Кирилом, 24. децембра 2015. године уклоњен је са места председника синодалног Одељења за односе Цркве и друштва Московске патријаршије, на коме је провео пуних 25 година. Протојереј Всеволод изразио је тада жаљење што је у РПЦ остало свега неколико старијих људи који су спремни да се споре са патријархом Кирилом, чија је властољубивост прерасла у отворени папоцентризам. Отац Всеволод је за своју смену директно оптужио патријарха Кирила рекавши да је то „одлука једног човека – Свјатјејшег Патријарха“, и да се процес његовог  отпуштања „догађао иза кулиса“. Непосредан повод за смену проте Всеволода било је његово неслагање са званичним курсом Руске Цркве према ситуацији у Украјини. Отац Всеволод је сматрао да је „неопходно деловати одлучније“. Говорио је да је било неопходно да се осигура да они који говоре руски, руски народ, који је политички орјентисан ка Русији, не остане у том пониженом положају“ и да је „било нужно да и Црква и држава бране те људе који су нам веровали“. Овај његов став, као и његов отворени антиекуменизам, екуменисти и обновљенци из врха Московске патријаршије нису му опростили...

Протојереј Всеволод Чаплин 

Нека би Господ да снаге и мудрости оцу Всеволоду да истраје у борби за чистоту светог Православља и тријумф православног руског народа над силама зла!

Уредништво „Борбе за веру“

+ + +

Владимиру Легојди су задали питање које су oдавно постављали епархије, пастири и лаици наше Цркве: „У време оснивања екуменског покрета, усвојен је принцип: не уводити никакве новине које би удаљавале цркве једне од  других. Видимо  да се најпре појавило женско свештенство, затим су признали истополни брак те рукоположење свештенства које отворено испољава своју хомосексуалност. У таквој ситуацији, колико је сврсисходно учествовати у Светском савету цркава“? (ССЦ-а, у даљем тексту.)

Одговор (Владимира Легојде, прим. прев.) је зачуђујући. Чињенице чудовишних одступања протестаната – учесника „ССЦ-а“ – од истинског хришћанства се не негирају: „Екуменски покрет данас није уопште онакав, какав је био у тренутку његовог оснивања. Промене које су се догодиле у бројним протестантским деноминацијама су прилично озбиљне. <…> Чему Црква, која одступа од темељних јеванђелских поставки? Све то је трговина са државом која се креће у том правцу, са циљем да очува преференције у замену за лојалност. Патријарх Кирил је више пута нагласио да сматра такав компромис неприхватљивим, саморазарајућим за Цркву.“ (http://www.patriarchia.ru/db/text/5233489.html )

У реду. Али следи потпуно неочекиван закључак: „Сама чињеница нашег присуства уноси другачији тоналитет у ове односе, омогућава да се очува хришћанска основа деловања организације“ Иначе, све наведене промене су се десиле баш у периоду нашег учешћа у „ССЦ“. Штавише, недавно су у руководство Савета ушле вође „цркава“ у којима се богохулно благосиљају „истополне везе“.  Дакле, где је ту очување „хришћанског темеља“? Не, у „ССЦ-а“ се све више и систематичније отворено манифестује антихришћанство. А то је горе од богохулних трикова атеиста, зато што покушава да „увуче“ самог Христа у оправдање греха. Против овога сам гласно протестовао на скуповима ССЦ-а. Чује ли се данас неки глас осуде? У ствари, уз „наше“ учешће потиру се хришћанске основе религиозног живота. Настављање чланства у ССЦ-а  је саучествовање у ругању Христу. То је оправдање замене Његовог учења либерализмом и хуманизмом. И ако су шездесетих и седамдесетих година  XX века наши екуменисти могли, једва некако,  да  оправдавају себе надом да ће се протестанти обратити у Православље, сада је свима све јасно. Учешће у ССЦ није било само контрапродуктивно – оно се завршило духовном катастрофом. Сваки од учесника „из православља“ треба да памти речи Спаситеља: „ А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску“ (Мт. 18,6).[1]

Данас је екуменизам отворено служење Сатани. Он лишава спасења не само активне екуменисте, већ и оне који се заносе идејом да је могуће одступити од Христове истине, а и даље сматрати себе „хришћанином“.

Извор: Livejournal

Преузето са: „Стање ствари“

_____________

[1] Синод СПЦ – превод НЗ

ИЗМЕНА: Накнадно су дотеране неке формулације у целом тексту превода.

 

 

Повезани текстови:

1.               Протојереј Всеволод Чаплин: Фанар преко Критског сабора наметнуо агенду у којој је и екуменизам

2.               У Руској Цркви почела са радом Црквено-народна комисија за испитивање кршења канона и Типика

3.               Протојереј Всеволод Чаплин: Земни остаци Лењина – лажне мошти

4.           Протојереј Всеволод Чаплин: „Проповедање Православља на Западу могло би да реши његове проблеме“

5.               Протојереј Всеволод Чаплин: Русија ће пропасти после првог приказивања „Матилде“

6.               Протојереј Всеволод Чаплин о свом покајању и одрицању од екуменизма

7.               Осврт протојереја Всеволода Чаплина на „Вартоломејски сабор“

8.               Протојереј Всеволод Чаплин: Кулоарска саборност

9.               Патријарх Кирил последње иступе протојереја Всеволода Чаплина тумачи „нервним сломом“

10.             Протојереј Всеволод Чаплин оптужио патријарха Кирила за своју смену

11.             Синод Руске Православне Цркве сменио протојереја Всеволода Чаплина

12.             Протојереј Всеволод Чаплин: Русија је упутила изазов силама зла и чекају је тешка времена

13.             Шпигл“ против протојереја Всеволода Чаплина

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 30 јул 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.