Поштовани,

Драго ми је да дајете могућност да се чује сваки глас, али писање господина Владислава Ђорђевића представља скретање пажње са правог проблема и расипање енергије по периферији, са централном тачком у његовој личној равни и огорчености која избија из сваког његовог текста.

Неоспорно је да је предлог закона о тзв.родној равноправности споран и лош. Феминизам је погубан. Све су то чињенице. Али где су мушкарци које г. Ђорђевић никако не може да преброји на скуповима које посећује? Шта они раде? Да ли њих ова питања дотичу? Да ли је Владиславу Ђорђевићу проблем само хомосексуалност жена, или постоје и неки квази мушкарци у том свету? Да ли су жене те које ће саме донети закон, или су подметнуте од стране мушкараца који имају задатак, и којима одговара баш такав исход?

Са светом се дешава нешто велико, погрешно и лоше. Потребно је усмерити своје мисли, вољу и веру ка афирмацији православних вредности у борби против зла које се наднело. Пребројавање колико је причало мушкараца, а колико жена на неком скупу је бесмислено, и у себи садржи лошу намеру, којој је циљ да заштити и сакрије мушкарце који учествују у пројекту „родне равноправности“.

Индикативно је да се В. Ђорђевић, у великој већини својих текстова, бави негативним аспектом жена, из свог личног угла, који генерализује. На тај начин, верујем, изазива лошу реакцију дословно сваке жене која чита. Тада постаје важно то о чему пише, и јавља се осећај потребе јаче реакције уредништва сајта на његове неутемељене, горде и нехришћанске ставове.

Симонида Д.