Поштовани, молим вас да објавите одговор арх. Рафаила Карелина на питање о пресађивању органа.

Питање: Како Црква гледа на пресађивање срца и других органа?

Одговор: Чини ми се да у томе нема греха, као што га нема ни утрансфузији крви, јер, суштински говорећи, овде се ради о материјалу тела, а не о самом телу. Чак и сами органи су материја тела, али не само тело. Појаснићу своју мисао: у човечјем организму одвија се непрекидан ћелијски метаболизам, у једној секунди нестаје око милион ћелија и настаје око милион других. Зато ће пресађено срце кроз неко време већ имати друго материјално ткиво. Оно ће у материјалном погледу већ постати друго, тако да ће ту остати нека организација органа коју условно можемо назвати "енергетски план тела". Али ово питање има морални значај: имамо ли ми право да од човека одузмемо неки од његових органа ако, наравно, тај човек још није (у медицинском смислу) осуђен на смрт.Иначе, сада је, нарочито на западу, почело да се шири трговина живим човечијим органима и у томе је већ нешто недостојно и греховно.

Из књиге "Пут спасења у 21. веку" 

С поштовањем,

Јован Т.