header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945. Штампај Е-пошта
понедељак, 08 октобар 2018

 На интернетном порталу Музеја геноцида у Београду појавио се 19. септембра 2018. документ „Процене Државног статистичког уреда Демократске Федеративне Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године“. Објава тог документа без тумачења није добра јер доводи у заблуду и сакрива губитак 1.450.000 становника Југославије, од којих највећи део представљају становници српске народности. Анонимни сарадник Музеја који је објавио овај нестручан приказ је неважан и усредоточићу се на бит: суштину умањења броја жртава.

О чему се ради? Брошуру са проценом броја становника Југославије издао је маја 1945. Државни статистички уред ДФЈ. По тој брошури је процењено да је у Југославији 31. марта 1941. живело 15.839.364 становника а да се у четири ратне године тај број повећао за 762.000, на 16.601.493! Ратне жртве су оцењене у много мањем броjу него што је то стварно било. Било би занимљиво сазнати имена људи који су маја 1945. ту процену радили јер они као да су преспавали 4 ратне године и као да нису знали за Јасеновац, Јадовно и друга масовна стратишта. Или је већ тада требало сакрити жртве? И, уместо да укаже на превару, анонимни сарадник Музеја ју „актуализује“, без одговарајућег коментара. Он затим и нестручно наводи да процена на дан 31. марта 1945. обухваћа и подручје прикључено према Италији (Истра, Задар итд.). Разумљиво је да крајеви прикључени иза рата нису били узети у процену за март 1945., у време док је рат још трајао; у априлу и  мају 1945. се још није ни знало где ће ићи граница према Италији и да ће се мењати.

Шта је сакривено приликом објаве документа? Затајено је да је попис 3 године после рата, 31. марта 1948. утврдио да је на истом подручју (Југославија у старим границама) живело само 15.772.098 становника а и том броју треба одузети најмање 600.000 становника прираштаја за 3 године 1945-1948. (просечни годишњи прираштај од 1948. до 1953. је нпр. износио 228.076). Дакле, 1948. је реалан број становника Југославије у старим границама износио, без послератног прираштаја, око 15.150.000. Где је разлика до 16.601.493, зашто је око 1.450.000 становника мање него према процени Брозовог статистичког уреда ?

Превару проценитеља из 1945. је најлакше видети на примеру Босне и Херцеговине, чије границе су биле дефинисане: процена наводи 3.061.954. А стварност? Попис 1948. износи 2.565.277 – од тога око 165.000 трогодишњег послератног прираштаја. Дакле, марта 1945. било је око 2.400.000 становника а не преко 3 милиона. Куда је отишло око 661.000 становника Босне и Херцеговине? На жалост – највише у Јасеновац. Слично је и са Хрватском али то у овом кратком чланку нећу елаборирати, јер би због промена граница и неких других фактора ово захтевало опширнији осврт. Свакако се у рату становништво Хрватске није увећало за 139.531 као што је записано у процени из 1945. а национални састав се јако променио. Цитирам само бројке (по Мирко Коренчић, Насеља и становништво СР Хрватске 1857-1971., Загреб 1979.), за више национално чистих српских насеља, да се види тенденција: прва бројка је по попису 1931., друга по попису 1948. Нпр. у општини Славонска Пожега: Кантаровци 221 (125), Слобоштина 290 (213), Доброгошће 223 (109), Чећавац 218 (142), Мркопоље 217 (102), Горњи Гучани 190 (95), Горњи Врховци 282 (190) итд. Општина Пакрац: Кукуњевац 1789 (1163), Кусоње 916 (450), Бјелајци 324 (142), Бјелановац 210 (144), Шеовица 639 (372) итд. Општина Глина: Бојна 1049 (701), Доњи Класнић 1995 (845), Ровишка 572 (351), Велики Обљај 1876 (791), Влаховић 800 (512) итд. Општина Госпић: Барлете 789 (405), Дивосело 2164 (679), Могорић 1740 (1230), Почитељ 1626 (1143), Вребац 1086 (666) итд. Уместо прираста за 17 година – биолошки слом. Ово је само мали делић података о губицима Срба у Хрватској 1941-1945.

Да је неодржива напомена сарадника Музеја у погледу граница Југоcлавије (он тврди да су уважене промене граница, којих маја 1945, још није ни било), види се најлакше на примеру Словеније: у објављеној табели је наведено да је полазиште (1931. г.) број од 1.144.298 становника – то је очито без области припојених Словенији после 2. св. рата. Наиме, са тим областима би полазиште за Словенију те године било 1.385.822 становника, као што то наводи Енциклопедија Југославије (књига 7, Загеб 1958, ст. 348).

Доказали смо дакле да недостаје 1.450.000 становника Југославије у предратним границама. Где су они нестали? Број Немаца који су емигрирали је око 285.000 а број ратних заробљеника и других који се нису вратили из иностранства у Југославију после рата је око 55.000 – остаје минус од око 1.110.000 становника. Ако се број убијених од партизана и послератних власти може оценити на 300.000 до 350.000, још увек имамо разлику од преко 750.000 жртава и то на подручју НДХ. Поштујући искуство и радни елан директора Музеја др. Вељка Ђурића, ја верујем да ће те жртве, углавном Србе са подручја Хрватске и Босне и Херцеговине, сарадници Музеја геноцида успети да идентификују и желим им успех у том раду.

 

Извор: „Политика“, 8. октобар 2018.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 08 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 67 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.