header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Радомир Батуран: Писмо драгој браћи и сестрама по крви и Христу и недрагим последњим срамотницима Штампај Е-пошта
недеља, 03 мај 2020

Торонто

Христос васкрсе!

У српском народ има изреку: ”Брат је мио које вере био”. Кроз цео свој живот сам поштовао, и данас поштујем, ову народну мудрост и о њу се нисам огрешио. Живим у мултиетничкој земљи и немам проблема с поштовањем разлика и било које вере и нације, али имам када се оне спроводе и намећу силом по војно-политичким програмима.


Мотиви за ово писмо су вишеструки, као и поводи да га баш сада напишем док чамим у карантину белосветских тровача и сејача страха. Прво, пред Васкрс стиже ми чланак, у прилогу поруке од сарадника, без наслова и имена аутора, али пророчки истинит и стањем ствари потврђен. На крају пише само одредница извора: vestinet.rs. Истовремено ми рекоше, посредством телефона, и браћа по крви и браћа у Христу да ”сад не паметујем кад сам побегао преко океана” кад им рекох да је полицијски час у Србији непотребан јер га нема ни у другим земљама ни у Европи, ни у Америци. Нагласих да је посебно нехуман према генерацији пензионера да им не дају данима ни на сат да изађу да прошетају. То су људи чији су витални органи ослабили па ће их убити некретање. Не, немам ја право да критикујем одлуке државног врха Србије из које сам побегао. Иако сам на све врсте удараца из моје отаџбине научио, повреди ме овакво мишљење ближњих. Заврших разговор смирено, не враћајући се на ову тему, у духу припрема за причешће. Потврди се и трећи мотив да јавно искажем своје мишљење ко је и зашто је ”побегао”. Током Васкршњег поста, захваљујући организационим способностима и прегалаштву свештеника у најстаријој и најмањој српској цркви Светог Саве у Торонту, присуствовали смо недељним литургијама за време Васкршњег поста и причестили, а да смо испоштовали прописе државе Канаде. Пред сами Васкрс Божји промисао и распоред прота удесише да главни спонзор часописа ”Људи говоре” и његов уредник, једини од парохијана, учествоваше у целој литургији, а десетак људи се тог дана и причести. Приложисмо Васкршњи дарак својој цркви јер јој је сада најпотребнији. Наш донатор ме замоли да облетимо све српске цркве у Торонту, сем оне које су још увек у расколу, и манастир у Милтону. Има жељу, а Бог му дао да је својим рукама и памећу поштено заради па може да све српске храмове дарује. Тако и урадисмо. На Ричмонд Хилу служене су две литургије, једну за другом, да би што више људи присуствовало и причестило се, па затекосмо и проту и доста причесника, а у Мисисаги закључана и капија порте. Кажу да нису могли организовати парохијане, а да не прекрше закон државе па су литургију служили без парохијана. У Милтону наш спонзор уручи дарове и садашњем и бившем владици. Они нас домаћински дочекаше и испратише. После сумирања овог васкршњег ходочашћа, пробуди се јарац у мени, који се био примирио за време поста, па завеча: ”Зашто актуелни председник САНУ и патријарх СПЦ одобрише Цару и Царево и Божије па присташе да се забрани верном српском народу да у својим академијама и храмовима прославе Васкрс, а немаше ништа против отварања и полагање венаца у Кући Цвећа?” Би то четврти повод за ово моје јавно обраћање. И кључни и мотив и повод овог мог писма је што ”паде Косово и Метохија шапатом” и поред громогласног кликтања врховника Србије ”5: 0 за Србију!”, ”Не дам Трепчу!”, ”Не дам Газиводе” па даде све.

Елем, том чланку без наслова и без имена аутора сам дадох наслов: ”Деценијско стање свести или менталитета кроз лакмус: Дража – Тито”, а потписах га наведеним извором и поставих на сајт часописа ”Људи говоре” (www.ljudigovore.com). Објавићу га и у класичнонм издању у наредном броју. Зашто? Рекох у наслову: сматрам га лакмус-папиром за препознавања стања српске свести и менталитета у неопредељењу за прекаљеног српског патриоту, а опредељењу за туђег пробисвета и сатрапа Срба. Срби који воле да вуку у туђем јарму, ево, безмало, цео век опредељују се за масовног убицу свог народа. Документарности ради наводим цитата из поменутог чланка без наслова:

”С једне стране имамо српског официра који је учествовао у свим биткама Балканских и Првог светског рата 1912-1918. Повукао се са војском и народом пешке преко Албаније, био на Крфу, на Солунском фронту итд. Он је из тог рата изашао као један од најодликованијих српских официра и сви су га упамтили као таквог. И сад долазимо до парадокса да један овакав српски официр бива проглашен за ”издајника” и ”сарадника” немачког окупатора против ког се борио и био рањаван итд.

Са друге стране имамо непријатељског аустроугарског војника који се борио у саставу по злу и покољима чувене 42. домобранске ”вражје” дивизије из Загреба, у њеном 25. домобранском пуку. Тај непријатељски војник је од августа 1914. прокрстарио сва главна попришта ратних окршаја у централној Србији—од Љубовије, Малог Зворника и Лознице до Крупња, Беле Цркве, Столица, Текериша, Ваљева, Мионице, Љига и Лајковца итд. И учествовао је у борбама против наше војске на Церу, Дрини, Гучеву и Мачковом камену и на Колубари и за то добио аустријску сребрну медаљу за храброст итд. И сад одједном он постаје велики борац за слободу нашег народа, маршал итд”.

Определише се Срби за Јосипа Броза, коме се тачно не зна ни ко му је отац и мајка, ни које је вере (сем да је туђе!). Определише се ондашњи Срби партизани и данашњи титоисти за каплара злогласне ”Вражије дивизије” аустријске војске из Загреба која је починила монструозна убиства по Србији и за та злодела над Србима одликован је од Аустроугарске војске у Првом светском рату. У Другом светском рату дошао у поробљену и распарчану Србију да организује и води комунистичку револуцију против ”српске буржоазије”, а не у клеро-фашистичку Хрватску да диже револуцију против фашизма и хрватских нациста и буржуја. И када га Дражини Срби протераше из Србије у Босну у првој години рата, Титови Срби су из заседе убијали по 4-5 Немаца, иако су знали да ће Немци, по свом злогласном закону ”Сто Срба за једног Немца”, убити 400-500 Срба (У Крагујевцу 6-7 хиљада српских ђака и цивила!). И тада су српски срамотници клицали Брозовој и Хитлеровој освети. А када су Срби по други пут бомбардовани (на почетку од Немаца, на крају од лажних савезника Енглеза) да би Броз уопште могао ући у Србију, његови Срби партизани, када су ушли у Србију, стрељаше у сваком српском граду по неколико хиљада Срба. А када је Србију поробио, захваљујући лажним српским савезницима, уби и по десетине хиљада Срба. Њихову децу посла на непотребни, измишљени, за српски подмладак кажњенички ”Сремски фронт” да се и потомство српских родољуба уништи. Када су Енглези ухапсили генерала Дражу, у његовој земљи, јер није хтео да изда српски народ и склони се са краљем и Владом код њих, предаше га Брозу чији Срби му пресудише и масакрираше га да му се ни данас не зна гроб.

Српски комунисти и данашњи титоисти нису се определили за часног српског официра из домаћинске породице, за српског патриоту коме знају породично стабло, старо неколико векова, него за убицу Срба, пробисвета и шпијуна коме ни правог имена и порекла нису знали. Зато сматрам однос Срба (онда и сада!) према Дражи и Јосипу лакмус-папиром за одређење стања српске свести и менталитета.

Све српске титоисте, од Милошевићевих до Вучићевих, који деценијама вуку у туђем јарму, називам последњим срамотницима. Зашто? Зато што су помагали (и данас помажу!) лажним савезницима, евроунијатским и америчким глобалистима (ниског морала и убилачкиог порива!) који су и по четврти пут бомбардовали Србе (трећи пут у Републици Српској!) да би Србији отели њену темељну и свету земљу Косово и Метохију, Србе протерали, православне храмове им разорили и предали ову вековну српску земљу албанским терористима, џихадистима и нарко-дилерима. Ти гангстери, европски и амерички, помогли су, и данас помажу, лоповима титоистима у Црној Гори да одвоје ову српску земљу од Србије, а да Србе у њој фашизоидним законима и судовима злостављају и прогањају, стварају им некакву нову цркву, титоистичку веру, а светиње отимају. Немцима дозвољавају да се уједињују, а Србима отимају и покрајине и Републику Српску коју су крвљу својом изборили. И поред свега тога српски титоисти и данас острашћено казују да су за д”евро-атлантске савезе” и деценијама узвикују да ”Европа нема алтернативу!”.

Последњи срамотници су и они српски кнезови које саветују Блер, Шредер, Клинтонови, Маркелова, Динкић, Мило Ђукановић, Беба Поповић, Вук Драшковић, Чанак, Бисерко, Милићка, Лихт, Пешићка, Перовић (женски и мушки!)…; који усељавају арапске терористе и исламске борце у Србију, а изгоне српску омладину из отаџбине; који бирају фалсификаторе и крадомане за министре; који јавно (у српским поробљеним медијима и у страним) фашистима називају посланике свог парламента, српске патриоте који се програмски боре за здраву породицу, домаћинску привреду, здраву и целовиту Србију, за уједињење српског народа и српских земаља, за слободу вероисповести… Српски врховници, титоистичке провенијенције, више су понизили Србију него и један кнез, жупан, краљ, председник и маршал у вековној историји Србије. Уместо да поставе за председницу Владе Србије једну од бројних угледних српских родољубивих мајки, академског знања и образовања, они су нарекли за ту значајну државну функцију анонимку, женску милосницу, хрватског порекла, за коју народ никада није чуо, нити је било која парламентарна партија у Србији бирала ни предлагала. Поставили су је да им помогне у вучењу у туђем јарму (оних који су и њих поставили да владају Србијом!): да поклоне 15% окупиране територије Србије албанским терористима који су киднаповали српске младиће, вадили им виталне органе и продавали их по свету да би финансирали своју терористичку војску, зверски убијали српску децу и цивиле, рушили средњовековне српске цркве и манастире... Нарекли су је за председницу Србије како би се додворили НАТО фашистима који су бомбардовали Србију да би помогли Албанцима да протерају Србе, а они поставили своју највећу  базу у Европи на српској, окупираној земљи, а НАТО команду за ”југозападни Балкан” у Генералштабу Војске Србије, такође окупираном.

Драга браћо и сестре и недраги последњи срамотници, нисмо ми, Срби патриоте из расејања, побегли из Србије, ни као војни бегунци ни као наши титоисти, а ви остали да је браните. Видимо како је браните. Опет је побегао титоистички подмладак: кћери и синови највиших комунистичких, социјалистичких и квази-демократских политичара, директора великих српских предузећа које су срамотници, које сте ви бирали, уништили. Старија, монархистичка и грађанска емиграција побегла је из Србије да не би била стрељана. А ми, интелектуална емиграција, напустили смо Србију после последњих грађанских ратова, у којим смо многи учествовали у одбрани свог народа и отаџбине или вукли хуманитарну помоћ пострадалом српском народу. За нас није било места ни у Брозовој, ни у Милошевићевој, Ни у Ђинђиђевој, ни у Тадићевој, ни у Вучићевој Србији, иако смо имали највеће степене образовања у земљи и објављене научне радове. Нисмо пристајали да се потписујемо у спискове њихових партија ни као чланови, ни као гласачи. Ишли су наши директори, начелници, шефови из канцеларије у канцеларију, из погона у погон и потурали нам спискове под нос. Одбили смо да нас уцењују запослењем, нас или наше деце, ”напредовањем у служби”, опанцима и сендвичима. Били смо обично људски и интелектуално поштени и - храбри па смо напустили земљу када смо увидели да титоисти, пљачкаши народа, после свих избора само мењају боје и свлаче у своје магазе све благо Србије. Побегли смо када смо на делу доживели да нас издају наше квази-демократске вође, рођаци, другови, пријатељи, када су нам чак и класичну пошту цензурисали и отимали и када више нисмо имали с ким да се боримо; када су диктатори почели да се свете над нашом децом, да им смањују оцене, забрањују да заврше и додатне школе за талената, само зато што су им њихови родитељи политички противници, да их шамарају на улици и приводе у полицијске станице на ”информативне разговоре”, што и данас чине вама и вашој деци. Нисмо пристајали да се српски поданички медији хвале како смо најотворенија земља и њени градови и села у Европи, да нам јавно дрогирају децу и омладину и да нам одводе супруге, сестре и кћерке домаћем и европском шљаму на јахте и сплавове да их забављају на српским рекама.

И данас се дивимо и помажемо часним изузецима који су остали на бранику слободе, правде, части и достојанства свог народа и своје отаџбине Србије, Српске и Прецрне. Већина од вас се камуфлирала ”док ово зло не прође”. Ћутали сте у страху да вам се дете запосли, да напредујете у служби, док одете у пензију. Али сте се и преварили. Зло не пролази. Постали сте депресивни, на све и свакога љути. На сваки наш братски предлог, критику или савет, одговарали сте љутито:

”Доста ми је вас из дијаспоре. Немојте да паметујете кад сте побегли…”

Нисмо, драга браћо побегли, само смо били храбрији од вас. Урушили смо своју професионалну каријеру и почњали од кашике у туђини. Прошли кроз велике муке и ми и наша деца док се својим радом и знањем нисмо доказали и страним послодавцима. Никада се нисмо одрекли ничега свога: ни језика, ни писма, ни културе и уметности, ни обичаја и вере. (Данас су ваши градови и гласила полатиничени! Јесмо ли и за то ми криви који објављујемо српске часописе на српском језику и писму у страним земљама?) Остали смо противници српских срамотника и боримо се против њих речју и пером, часописом и књигом и увек им ускраћујући свој глас. Када смо морали напустити отаџбину? Онда када сте и ви пасивно гледали како злостављају и нас и нашу децу зато што нисмо пристајали да нам газе част, да будемо поданици лопова и тиранина - последњих срамотника. Многи од вас пристали сте да будете употребљиви људи. Да није тако, зар би последњи срамотници могли да седе деценијама на државној каси и све благо Србије и других српских земаља свлаче у своје магазе, а вама мрве устурају; да фалсификују универзитетске и докторске дипломе и остају и даље у министарским фотељама; да ослобађају лопове и убице, а суде и затварају праведнике и борце за слободу и достојно живљење народа? Част часним изузецима којих има и којих је било увек у српском народу, који неће да саучествују у нечасним работама срамотника, који одбијају и да их кандидују за чланове њихових поданичких академија. Како објаснити да председник САНУ поданички подржава издају и јавно саопштава да је ”Косово де факте и де јуре изгубљено, само треба видети како отуда да се на достојанствен начин повучемо”? Како објаснити подршку првих јереја СПЦ диктатури последњих срамотника да и за Васкрс цркве затварају, а први дан иза васкрса дозвољавају шетњу пензионисаним заточеницима (којима то нису дали цео месец!) и својим агентима који су спроводили њихову изборну кампању? Затварају Храм Светог Саве и за Васкрс, а отварају Кућу цвећа за време полицијског часа да би се у њој, са страним делегацијама, клањали сатрапу српског народа, а Синод СПЦ им додељују Орден Светог Саве!

Да, драга браћо и недраги срамотници, ми се држимо светлих примера наших јунака слободара: и кнезова и вожда, и Обилића и Синђелића и Димитријевића, и хајдука и ускока чија девиза није била: ”Ако не можеш да избегнеш силовање, лези па уживај”, него: ”Под барјак!” -  ”Ево мене ево вас па рат с Турцима!”. А кад их надјачају: бежи у збег у брда, на одбол и освету, па поново спремај устанак. Збегови, хајдуковање, ускакање, јатаци и сеобе нису били издаја па ни бекство, које ви нама приписујете, него храброст и јуначка борба да се спасе породица, народ и припреми ослобођење народа и отаџбине. Свака туђина, за праве родољубе, архетип је збега, сеоба, а огњиште је остало у отаџбини. Ми се боримо и помажемо, не само материјално, него и свакодневним поступцима и - јединим оружјем које имамо: речју и пером да се то огњиште не утули. Не дате нам ни своје заступнике да имамо у Народној скупштини Србије, а овамо нас ућуткујете да ни са маргине не проговоримо.

На здравље, браћо и сестре, и вама и нама, а на срамоту последњих срамотника!

 

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 03 мај 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

МОЛИМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.