Ништ сам, Господе и мален јако,

Да ти ко Давид псалмом завапим.

Ал' плачем ко што је и он плако -

Покајне сузе из срца капим.

И Блудном сину Отац опрости

Што свој удео блудно страти.

Ал' Отац хита да га угости,

И чело таре о храма поде,

Не правда себе, грехе не крије,

Оправдан Тобом кући оде.

Блудница ногу Твојих се лаћа

И сузом мије све грехе своје.

Закхеј четворо зането враћа

И доби опроштај од Речи Твоје.

Мудра Хананејка опрост искамчи.

Разбојник на крсту покајан би.

И Ти му, с крста, рај зајамчи,

И проштени беху покајни сви.

Ал' они, Господе, Тебе не знаше,

Па се од њих мало искаше.

А ја Те, Господе, израна знадох,

Па, опет, у црну каљугу падох.

Прости ми, зато, ко задњем слузи.

Не спомињи многе грехе моје.

Не дај ми, Господе, по заслузи - 

Прости, ко задњем од деце Твоје!

           Од истог аутора:

           '- Мирослав Јеремић, песник: Славопој Богу за Драгу 

            - Мирослав Јеремић, песник: Савет сину за женидбу