"Опасност за јавно здравље не потиче од оних који одбијају вакцине, већ од оних који су их примили; потенцијалне убице других су они који су примили вакцину и они који позивају и "благосиљају" да се она прими. Саме вакцине су изузетно опасне и носе смртне последице".

"Православни апологет"

 + + +

 „Они који одбијају да се вакцинишу  су потенцијалне убице“

(https://spzh.news/ru/)

Шеф Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве Московске патријаршије митрополит Иларион

+ + +

Cujusvis homĭnis est errāre; nullīus, sine insipientis, in irrōre perseverāre.

„Људски је грешити, али само глупак истрајава у грешци“.

Марко Тулије Цицерон

 "Министар спољних послова" Руске Цркве, митрополит - коронаверац Иларион Алфејев

Митрополиту Илариону, уз све наше поштовање и уважавање према њему, када говори о разним тешким ситуацијама, а посебно у односу на оне који не деле његов став или мишљење, својствене су оштре оцене, напади, па чак и претње. Такво понашање, изузетно опасно за Цркву, карактеристично је за моћне и амбициозне људе који више цене лично мишљење од истине, па чак и мира у Цркви. Наравно, то је понекад често због чињенице да многи епископи господаре, додуше у скривеном облику, мислећи да свештенички чин, а још више епскопски, обезбеђује или даје гаранцију на безгрешност и исправне одлуке и оцену одређених питања црквеног и духовног живота. Међутим, према учењима Православне Цркве, то уопште није случај. Епископ поседује пуноћу духовне власти (види Никодим, епископ далматински. Православно црквено право. Санкт Петербург 1897, стр. 285-289), али не и пуноћу благодатних дарова, који укључују расуђивање, прозорљивост, осећај догматске истине итд.

Они се - поред јерархије – дају  и сваком православном човеку само под условом постизања чистоте срца, уласка у стање просвећености, што се не може постићи без исправног подвижничког дела и духовног вођства. Свештеномученик Дионисије Ареопагит, у свом чувеном делу „О црквеној јерархији“, наглашава да су у Древној Цркви три степена свештенства одговарала човековом постизању три степена савршенства пре хиротоније: прочишћење, просветљење и обожење. Односно, о јерархији се увек мислило не као о административној скали, већ као о јерархијској служби, лествици духовног успона ка савршенству. Из ове перспективе треба посматрати и све оно што су о епископу писали Свештеномученик Игњатије Богоносац и Свештеномученик Поликарп Смирнски. Савремена перцепција свештенства и јерархије искључиво у административном смислу и мишљења о безусловном и аутоматском поседевању једног или другог степена свих духовних дарова и савршенства, туђа је православној вери и њеној еклисиологији.

 Православној Цркви је страна и римокатоличка доктрина о  ex opere operatum. Сви свештенослужитељи су, према Апостолу Павлу, „служитељи и домостројитељи тајни Божијих“, то јест савршитељи Светих Тајни Цркве. (Видети: Никодим, епископ далматински, Православно црквено право, пар. 53 „Видови црквене власти“, стр. 235-238. Епископ Никодим наводи три вида власти – власт учитељства, власт свештенодејства и пастирску или управну власт). Епископ је пре свега председавајући, предстојатељ евхаристијског сабрања (види архимандрит Георгије Капсанис. Пастирско служење према светим канонима. Света Гора. 2006, стр. 147).

У интервјуу митрополита Илариона, објављеном на интернет порталу „Савеза православних новинара“ Русије  (Шеф ОВЦС МП: Те, кто отказывается вакцинироваться – потенциальные убийцы. https://spzh.news/ru/), Његово Високопреосвештенство и даље потврђује своје чврсто мишљење, које прелази у инсистирање, да су савремене вакцине против коронавируса спасноносно средство од епидемије. На несрећу, он није једини који тако мисли. Међутим, управо од митрополита Илариона, па чак и од митрополита Тихона (Шевкунова), чују се непомирљиве, ако не и ратоборне ноте против оних који одбијају да прихвате тзв. „вакцине“ против коронавируса. И то је разумљиво, пошто је у православном подвижништву познат закон - грешник се, по правилу, не каје, већ на све могуће начине покушава да оправда себе, своје дело и заведе друге на свој грех. И то зато што се кроз учињени грех човек веже за ђавола, а та веза се прекида само покајањем и Светом Тајном Исповести. Због таквог погубног самооправдавања, а не жеље да спознају своје грешке, у Цркви се јављају сукоби, настају сложени односи. Овде је исто. Примивши вакцину „Спутњик В“, обојица епископа, чак и сазнавши да се производња ових вакцина заснива на тзв. „HEK култури“, односно употреби ћелија абортиране деце, што је са -  становишта православне вере - грех:

 „Црква сматра апсолутно неприхватљивом употребу ткива и органа људских ембриона, побачених у различитим фазама развоја, у покушају лечења различитих болести и „подмлађивања“ тела... ова пракса је пример вапијућег неморала и кривичне је природе“. (Видети „Социјална концепција https://spzh.news/ru/). Ови епископи још и намећу (ову вакцину) и другим хришћанима. Подразумева се да су сви ови епископи, нажалост, такође жртве добро смишљених и планираних дезинформација пласираних од стране медија и државе. Међутим, да би се разумело стварно стање, да би се дало исправно решење проблема који је настао, неопходно је у правом смислу имати трезвеност, опрез, промишљеност, дубоку молитву, смиреномудрије, познавање ставова научника и медицинских материјала. Без истраживања овог питања, дубоке анализе, прилично је лако постати жртвом модерне лажне идеологије о потреби вакцинације, коју намећу идеолози глобализма.

О овоме можемо говорити са великом увереношћу, јер у страним публикацијама има много иступања поштених и часних научника, који откривају истинску ситуацију са коронавирусом, а посебно са вакцинама. Да, наравно, и у научном свету медицине постоји подела између научника. И ово се такође каже (Лук Монтање, Независна асоцијација лекара, проф. А. Редко и др.). А разлог за ову поделу је огроман спољни притисак на науку од сила које су, по Божијем допуштењу, ослободиле ову епидемиолошку баканалију. Како наглашава професор епидемиолог Лук Монтање, академска наука је, уз ретке изузетке, у заробљеништву политичара.

Још крајем 2020. добитник Нобелове награде за откриће вируса АИДС-а за 2009. годину, емеритус професор иститута „Пастер“, Лук Монтање, дао је следећу оцену вакцинације:

 „Покушаћу да ублажим ентузијазам за овај план вакцинације, који је, као и сама вакцина, дугорочни план у дугорочној перспективи и овде молимо људе да одмах изађу и напусте ову процедуру (вакцинације), а ако је прихвате (ако су вакцинисани), то ће бити грешка, јер ризикујемо да добијемо потпуно непредвидиве резултате, на пример, рак итд.“[1]

Исти научник наглашава: „Не заборавимо да је вакцина добар начин превенције, али не и лек“. [2]   Али садашње вакцине против коронавируса, које, поред тога, нису прошле све неопходне фазе клиничких испитивања, нису само лошег квалитета, већ опасне и штетне за људе. А о томе сведоче и висококвалификовани лекари Асоцијације независних лекара. [3]

 „Стручњаци из Краљевског колеџа у Лондону пратили су скоро стотину пацијената и здравствених радника. Као што се испоставило, ниво антитела способних да заштитите од вируса достиже врхунац око три недеље након појаве првих симптома, а затим нагло опада. Дакле, имунитет на SARS-COV-2 траје само неколико месеци. После вакцинације, исто ће се догодити. Чињеница да не постоји дуготрајни имунитет чини тачку вакцинације ништавном. Верујемо да не постоји никаква научна основа за развој, производњу и употребу ове вакцине!"

Поред тога, модерна вакцина се разликује од класичне вакцине. Ово је углавном вакцина заснована на мРНК [4], способна да изазове различите озбиљне нежељене ефекте, а пре свега онколошке, тромбозу и тешке болести срца. У пракси је то већ потврђено.[5] У иностранству постоје бројне, мада оскудне информације о смрти деце, одраслих и старих. У Русији се ти подаци намерно не дају; о бројним смртним случајевима и озбиљним болестима сазнајемо од рођака и људи око нас.

„У Русији не постоји реална статистика компликација након вакцинације. Било који практични дечији лекар зна за то: педијатар, неуролог, реаниматор. Ако лекар постави дијагнозу ПВО, одмах добија упозорење о могућем отказу. Због тога у Руској Федерацији практично нема научних студија о компликацијама након вакцинације.

 „Не води се поштена статистика компликација након вакцинације, а понекад се такве компликације не региструју и сакривају се“, каже се у експертизи модерних вакцина од стране Независног удружења лекара. [6]

Али саме вакцине су фаталне по свом саставу и утицају на људско тело. Фатални исход вакцинације рачуна се од дана до 2 године.

 „Ми смо напустили традиционални начин производње вакцина и започели смо другачији експериментални процес“, наглашава професор биоетике атински свештеник Стилиан Карпатиу, додајући да се „светска популација користи као експериментално стадо“.

 „Црква, рекао је, мора да има чврст и негативан став по питању вакцинације“. „Вакцине су смртоносне.“ [7]

 „Методе стварања модерних вакцина су несавршене. Све оне садрже токсичне супстанце и наносе огромну штету људском здрављу и будућим генерацијама. Имунитет је изузетно сложен систем тела. Стално ометање имунолошког система лековима негативно утиче на имунолошки систем, здравље и квалитет живота тела“, читамо у Закључку стручне студије Независног лекарског удружења. [8]

Идеја масовне вакцинације са становишта науке, наглашава Павле Светогорац, доктор медицинских наука, специјалиста за молекуларну биологију, је апсурд и глупост: „Говорити о стварању колетивног имунитета коришћењем таквих вакцина је опасна глупост. И не само зато што не стварају IgA - посредовани имунитет у слузокожи респираторног тракта и, према томе, не спречавају заразу вирусом [16]. Уместо тога, што се врши јача и шира масовна вакцинација против вируса који брзо мутира, постаје јача природна (тачније вештачка) селекција, што резултира опстанком и доминацијом мутираних сојева отпорних на вакцине.

На тај начин људи у најугроженијој групи, као и људи старије животне доби којима је заиста потребна заштита, врло брзо остају без ње. Али најгоре је што се мутације отпорне на вакцине акумулирају у гену протеинског шиљка. Ово може бити повезано са променама у специфичности везивања антитела за ћелијски рецептор ACE2, или са препознавањем нових ћелијских циљева (побољшање функционалних мутација). У том смислу, масовна вакцинација може се претворити у глобални експеримент усмерен на развој мутагености вируса, што ће довести до трајања или чак погоршања епидемиолошке кризе. У сваком случају, почињемо да ходамо у зачараном кругу непрекидних вакцинација, услед чега неће човечанство бити у повољном положају, већ фармацеутски бизнис за производњу вакцина, којег заступају неки политичари и научници. ”[9]

Али, ову глупост политичар чине с предумишљајем, како људе и њихов живот учинили зависним од вакцина.

 „Од здравих људи се већ дуго захтева да носе маску и обаве тест пре било ког путовања. На исти начин, вакцинисани људи морају носити маску и бити тестирани, јер су потенцијално асимптоматски преносници, а самим тим и распространитељи вируса [15, 22]. Ако вакцинисани не буду позвани да се придржавају ових обавеза, тада ће држава, према сопственом дискурсу, бити крива за ширење епидемије преко вакцинисаних људи“, наглашава доктор медицинских наука отац Павле Светогорац.[10] И ово није само његово лично мишљење, оно се заснива на закључцима озбиљних научника које је цитирала US National Library of Medicine National Institutes of Health  в статье-исследовании «Multiple SARS-CoV-2 variants escape neutralization by vaccine-induced humoral immunity».[11]

То јест, у ствари, не представљају претњу за оне око себе, нити су  –  како каже, без размишљања о својим оштрим изјавама, митрополит Иларион, „потенцијалне убице других“  - невакцинисана особа, а камоли особа која је имала коронавирус и која је развила антитела, већ онај ко је вакцинисан. Таква особа постаје стални носилац вируса и извор избијања нових епидемија.

Стога се прича митрополита Илариона о исповести невакцинисане особе са становишта медицине и са становишта православног пастирства може сматрати наивним казивањем неписмене особе. А митрополитов прекор човеку због смрти оца, за који син мора да се каје целог свог живота, личи на смућујући и непромишљени чин архипастира лишеног дара пастирског расуђивања.

У овој ситуацији бисмо желели да цитирамо речи чувеног древног римског беседника Цицерона, које ће, можда, повредити нечији понос, али ће некога отрезнити: «Cujusvis homĭnis est errāre; nullīus, sine insipientis, in irrōre perseverāre.» Сваком човеку својствено је да греши, али никоме – осим глупака - није својствено  да устраје у грешци (Марко Тулије Цицерон).

Редакција «Православного Апологета» 2021г.

На Рођење Светог Пророка и Претече Господњег Јована Крститеља

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“