header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Еп. бачки Иринеј, 2018.: Аутокефалност „македонске” и „украјинске” цркве била би велика грешка
Еп. бачки Иринеј, 2018.: Аутокефалност „македонске” и „украјинске” цркве била би велика грешка Штампај Е-пошта
субота, 11 јун 2022

 Ипак, дубоко верујем да васељенски патријарх Вартоломеј неће једнострано донети такву одлуку, јер би се томе противио читав православни свет, сматра владика бачки

Само неколико дана пре потписивања споразума о новом имену Македоније, у православној јавности поново се повело питање имена, али пре свега статуса такозване македонске православне цркве, коју не признаје ниједна православна помесна црква. Васељенски патријарх Вартоломеј позвао је сестринске цркве да прихвате „цркву у Скопљу” у православно јединство и истакао да је „апостолска дужност цркве да тражи начине спасења наше браће у Скопљу и Украјини”.

На ову изјаву цариградског патријарха стигла је реакција из Руске православне цркве: протојереј Всеволд Чаплин, један од председникa друштва „Руска мисија”, оценио је да би давањем аутокефалности „украјинској” и „македонској” цркви против воље њихових матичних цркава, руске и српске, могло доћи до раскола у православном свету. Покушај да се МПЦ врати у канонско јединство кроз споразум са српском црквом 2002. године није био успешан.

Један од учесника тих преговора био је и владика бачки Иринеј, који у разговору за „Политику” каже да је тешко не сагласити се са оценом проте Чаплина.

– Цариградски патријарх је први по части, што значи први међу једнакима, а не први без једнаких. Дакле, и да, не дај боже, постоји склоност свесветог патријарха Вартоломеја ка некаквом једностраном и самовласном пресуђивању у случају скопског и украјинског раскола, она би била израз велике заблуде, велика духовна грешка и, са становишта устројства православне цркве и канонског права, потпуно ништава. Говорим крајње хипотетички, јер дубоко верујем да до тога неће доћи. Када би и дошло, под политичким или другачијим притисцима и подстицајима, она би изазвала одлучно неслагање и противљење, не само у словенском православном свету, него и широм православља. Познавајући многовековну традицију Васељенске патријаршије и харизматичну личност патријарха Вартоломеја, ја сам оптимиста – истиче владика бачки Иринеј у писаним одговорима „Политици”.

С друге стране, последњих недеља интензивирали су се сусрети највиших представника православних цркава са папом Фрањом. У размаку од десетак дана са поглаваром свих католика састали су се прво васељенски патријарх Вартоломеј, који је учествовао и на екуменској молитви, а затим и митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије.

– Ваља посебно истаћи да је папа Фрања приликом сусрета са митрополитом Иларионом поново, кратко и јасно, одбацио унију и унијаћење као модел понашања према нама православнима, рекавши: „Свршено је с тим!” Са друге стране, крајњу недоумицу и збуњеност изазива одлука Ватикана, донета управо тих дана, да унијатски („гркокатолички”) егзархат у Македонији подигне на ниво епархије. О насилничком и нехришћанском понашању украјинских унијата према православној већини сународникâ и суграђанâ нема шта да се каже, осим оног јеванђелског: Боже, опрости им јер не знају шта чине! Они иду путем злогласног Јосафата Кунцевича из прошлости, а мени се чини да по мржњи и насилништву заузимају друго место, одмах после усташких злотвора из времена Другог светског рата. Искрено и молитвено се надам да ће их Рим (читај: папа римски!) колико-толико уразумити и обуздати. Јер, по моме мишљењу, мало ко данас у хришћанском свету толико разуме потребу братског односа и заједничкога сведочења православних и римских католика, у циљу очувања хришћанског „светог остатка” у Европи и напретка хришћанске мисије у свету, колико папа Фрања. Мени је тешко да поверујем да ће тај далековиди човек широкога срца заборавити поруке Другог ватиканског сабора, као и поруке самога Христовог Јеванђеља, ради унијатских занесењака и мрачњака, а против православних хришћана у којима види своју браћу, у што сам се лично уверио – истиче владика бачки Иринеј.

Он додаје да је и претходни папа, Бенедикт XVI, дао неколико снажних изјава које искрено подстичу две цркве и њихове вернике на међусобно уважавање и сарадњу, али да је упадљива учесталост сусрета управо у наше време. А колико се ови сусрети „преливају” и утичу на односе СПЦ са Ватиканом, али и католицима?

– Ови сусрети, поготову последњи поменути, одражавају се, свакако, и на православни свет, па и на нашу српску цркву. Ми са Римокатоличком црквом као целином имамо последњих деценија коректне односе. Нажалост, уз часне и хвале вредне изузетке – као што су, на пример, бискупи Шкворчевић, Узинић и Хранић – у Бискупској конференцији Хрватске, па, у знатној мери, и Босне и Херцеговине, као да и не читају изјаве и декларације које објављује њихов сопствени врховни поглавар заједно са православним патријарсима, а ни друге изјаве и текстове папе Фрање. То је толико очигледно да потврђује духовиту примедбу нашег патријарха да, како изгледа, наши епископи на неки начин више уважавају ауторитет римског епископа него поједини хрватски бискупи – истиче владика бачки Иринеј.

СПЦ и Ватикан: висок степен међусобног разумевања

Како објашњава владика бачки Иринеј, дијалог са Ватиканом одвија се на више нивоа.

– Кроз сусрете и размену мишљењ синодских тела са највишим представницима Римске цркве, као и са истакнутим личностима ватиканске државне администрације, затим кроз учешће представникâ наше Цркве у мешовитој комисији за богословски дијалог између две цркве, а на академском нивоу кроз сарадњу београдског Богословског факултета са Латеранским универзитетом у Риму. Леп пример представљају и успешна сарадња Патријаршијске библиотеке са Архивом Ватикана и драгоцена научна истраживања која су плод те сарадње. У целини, може се рећи да ове контакте и видове сарадње карактерише висок степен међусобног разумевања, како у вези са питањима о којима постоји сагласност, тако и у вези са питањима у којима нисмо истомишљеници – каже епископ бачки.

 

 

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/405824/

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 11 јун 2022 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.