Посета државног секретара Ентонија Блинкена Кини била је као помирење између два љубавна супружника, од којих је један, Вашингтон, недељу дана раније лупао у чинеле, звао у помоћ комшије и претио разводом. Да није позадине америчко-кинеских односа, који су пре само пар месеци били на ивици колапса у директну оружану конфронтацију око Тајвана, сада би се помислило да Вашингтон не види бољег савезника за себе од Пекинга.

Одједном се показало да САД подржавају принцип „једне Кине“ и да не желе њену независност.

„Не подржавамо независност Тајвана. Јасно смо ставили до знања да смо против било каквих једностраних промена статуса кво“, Блинкен је рекао у Кини.

Чињеница да је раније Вашингтон био спреман да положи своје кости за независност Тајвана уопште није остала упамћена.

Американци су одједном за себе открили да им је потпуно неисплативо да раскину економске односе са Кином. Стотине америчких компанија које послују у Кини остварују милијарде профита.

Трговински односи између САД и Кине су на највишој тачки икада, са трговином између две земље која је достигла 700 милијарди долара. Директне инвестиције у Кини достигле су ниво који Кинези нису видели од 2014. године.

Блинкен је добро урадио свој посао. Кина се претварала да се успављује. У праву су посматрачи који сматрају да државама није потребан уништени Тајван, рат на чијој територији би могао да сруши светско тржиште микрочипова, што је и државама потребно. То би повукло огромне економске губитке, пре свега у самим Сједињеним Државама.

Помирење са Кином потребно је демократама уочи председничких избора. На крају крајева, спор између Кине и САД је само око новца. Ово није егзистенцијални спор између Русије, с једне стране, и САД и колективног Запада, с друге. У спору око новца увек постоје две опције: елиминистати противника или преговарати.

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Извор: „Царград“