header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Како је Милош уснио победу над Турцима, па је на месту где је заспао - никла црква
Како је Милош уснио победу над Турцима, па је на месту где је заспао - никла црква Штампај Е-пошта
недеља, 26 новембар 2023

Постоји легенда да је Милош Обреновић са устаницима ишао долином реке Дичине у ослобађање Чачка. Војска је застала код места Савинац, где је Милош заспао и уснио сан о победи над Турцима. Када се пробудио, рекао је окупљенима - Браћо, уколико се то оствари, даћу да се на овом месту подигне црква.

Црква Светог Саве на Савинцу, подигнута 1819. године, прва је задужбина Милоша Обреновића и прва црква грађена од чврстог материјала у ослобођеној Србији. До тада су се углавном градиле цркве брвнаре и храстови записи који су се користили као светилиштва, каже Никола Петаковић, кустос Музеја Другог српског устанка у Такову.

Саграђена је од тесаног ружичастог пешчара и освештана на Младу недељу 1821. године. Њен градитељ био је Милутин Гођевац, један од најбољих неимара тог доба.

 

Две легенде о настанку цркве

О настанку саме цркве постоје, према речима Петаковића, две легенде – прва је о победи над Турцима коју је на месту данашње цркве уснио Милош Обреновић:

„Након састанка у Такову, на Цвети 1815. године, на којем је одлучено да се подигне устанак против Турака, Милош се са саборцима упутио ка Љубићу и зауставио код савиначких извора. Устаници су се ту окрепили лековитом водом, а Милош је прилегао у дебели хлад оближњег јасена да одмори и заспао. Када се пробудио рекао - 'Е, браћо, мени ова вода поможе те оздравих, јер ми већ недељу дана није било добро. Ако Бог да те победимо Турке, овде ћу сазидати цркву, Богу за славу и славу наше победе'. Према неким причама, уснио је сан да ће победити на Љубићу. Када се пробудио заклео се да ће, уколико победи, на том месту саградити цркву захвалницу“.

Другу легенду поткрепљују писани трагови:

„Каже се да је Милош Обреновић пролазио туда са својим полубратом, војводом Миланом Обреновићем. Застали су да се одморе, па је Милан Милошу рекао –'Брате, види како красно место! Када бих имао новаца, дао бих да се овде подигне црква'. Након устанка Милош Обреновић је то одлучио у знак захвалности свом полубрату Милану Обреновићу“.

Иконостас је дело Јање Молера из 1822.

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Успомени на кнегињу Љубицу

Натпис изнад јужне певнице сведочи да је грађевина посвећена „успомени на кнегињу Љубицу“, а 1860. кнез Милош је „за покој душе своје блаженопочивше супруге, благоверне кнегиње српске Љубице“ и обновио овај храм.

„Колико је Милош био прек говори и прича да када једном посетио Савинац и био незадовољан динамиком градње цркве, наложио је окупљеним људима да главног неимара свежу за дрво и да му исеку прсте десне руке. Било је присутно доста мештана,али и оних који су са Милошем војевали у Другом српском устанку. Они су успели да га одврате од те сулуде идеје. Рекао је да ће, ако следећи пут поново буде незадовољан, неко од тих људи, који су гарантовали за мајстора, морати да положи своју руку. То говори колико је био предан градњи саме цркве“, истиче Петаковић.

Вук Стефановић Караџић, описујући цркву приликом посете са Милошем Обреновићем, написао је да сам екстеријер изгледа као слагане кришке сира.

Иконостас из времена изградње храма садржи царске двери, дело Јање Молера из 1822. године. После 1903. изграђена је нова припрата са криптом.

Чардаци из Милошевог доба у порти цркве

© Sputnik / Марија Јаковљевић

У порти цркве су и чардаци или собрашнице из Милошевог времена - дрвене грађевине типске рађене у портама самих цркава пре свега како би се путници намерници ту могли одморити. Постоји део намењен за свезивање стоке, а на спрату се спавало.

Имућније породице су имале своје чардаке у портама и када је била сеоска слава, у њима су дочекивали своје госте.

Гроб Мине Караџић

Као гробна црква чланова породице Обреновић и Вукомановић, Црква Светог Саве чува кости Обрена Мартиновића, оца војводе Милана Обреновића, које су премештене са брусничког гробља и похрањене с десне стране црквених врата.

Ту су и гробови петоро деце господара Јована Обреновића. Испред цркве, према североистоку, кнегиња Љубица је подигла надгробну плочу од црвеног мермера својој браћи Луки, Петру и Тодору, а у цркви су 1905. свој мир нашле и кости ћерке Вука Караџића, Мине Вукомановић Караџић, њеног супруга Алексе и сина Јанка.

У Цркви Светог Саве налази се и гроб ћерке Вука Караџића - Мине Вукомановић

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Лековита вода

Савинац је атар села Шарани и данас је то излетничко место.

Име потиче из средњег века. По легенди Свети Сава је пролазио туда јашући свога коња и згазио је у корито реке Дичине. Одатле је потекла лековита вода која је истог минералног састава као у Атомској бањи Горња Трепча. Особеност тог извора јесте што се налази у кориту саме реке. Када је водостај виши, не може се видети. Када опадне водостај, може се користити.

Сваке године у јулу месецу у Савинцу се одржава ликовна колонија „Мина Вукомановић Караџић“, која привлачи многобројне сликаре.

 

Извор: "Спутњик"

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 26 новембар 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 25 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.