Данас се много говори и расправља о границама Цркве, о томе, која је помесна Црква виша и важнија. Ови људи су заборавили то да је Црква - једна и недељива. Христос има једну Невесту, и Њој припадају сви они, који су Јој верни, независно од тога, где они живе и којим језиком говоре. Црква се никада не раздељује и не распада, и то је важно разумети. Од ње отпадају они који изгубе везу са Богом и престану да живе у црквеном предању.

У историји Цркве је било много примера када је била у значајној бројчаној мањини. Али управо је та мањина и била Црква, упркос прогонима и угњетавањима људи и власти.

Којим начином долази до отпадања од Цркве? Сада широм света постоји јасна илустрација тога, како се то ради. Бог, створивши Адама и Еву, дао им је заповест: „Рађајте се и множите се“. Црква благосиља само један облик брака – заједницу мушкарца и жене. Али на највишем нивоу, људи са чином епископа, почели су да тврде, да ће од сада благосиљати и истополне бракове. Ко им је дао ова овлашћења? Или они не знају, шта тим поводом говори Слово Божије? Тачно тако се крши заповест љубави, мира, саосећања, милосрђа, покајања итд. Све ове добродетељи се приносе на жртву плотским, политичким и државним интересима.

Данас, све чешће се чују изјаве псеудо-ревнитеља „јединства“ о томе, да и они верују у Једног Бога. Одвија се неуморан рад у покушају да се уједине не само хришћани различитих вероисповести, већ и, на крају крајева, све религије. Да бисмо сјединили Цркву са онима који су отпали од Ње, нас позивају да заузмено нецрквено становиште.

Испада, да би се превазишло то, што омета уједињење, морате сопственим умом судити то, шта Црква поседује. Тако, безблагодатни људски ум, испуњен гордошћу, ставља себе изнад ума Христовог.

Где се људски ум дрзне да суди уму Цркве, ту не говоримо о враћању Цркви, но о Њеном уништењу.

Црква није против јединства људи међу собом, већ само [као једино спасавајуће издваја јединство] око Христа, у Богу. А то је могуће само под једним условом – када сви они који желе да приме ово јединство живе по Заповестима Божијим, а не по похотама људским. Јер ништа нечисто неће ући у Царство Божије. До чега води пожуда, сви данас видимо и знамо на примеру тих, који су отпали од Цркве. А чему води светост, показује нам пример живота светог Спиридона Тримифунског.

Извор: https://t.me/Lekarzp/1498

Превод: "Правблог"