Игуман манастира Хиландар архимандрит Методије изјавио је да се после скоро 20 година од катастрофалног пожара на Хиландару назире крај обнове и да ће се радови изводити још током целе ове године, али делом и наредне године.

Најразорнији пожар на Хиландару избио је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, када је уништено и тешко оштећено 5.897 метара квадратних или скоро 55 одсто корисне површине, а Методије у разговору за Танјуг каже да се радови изводе тренутно још само на последњем објекту и је држава Србија највећи добротвор и ктитор ове обнове.

„Крај је близу, заиста се назире, јер су скеле још само на том последњем објекту који обнављамо, дакле архитектонски то је седам конака. Ми смо ове остале обновили и последњи је баш тај одакле је кренуо пожар. Тако да ове целе године ћемо радити и још сигурно и неко време наредне. Морамо да уземемо у обзир да смо имали застоје и у време здравствене кризе, у време короне, а било је и оно време економске кризе, тако да није баш све ишло онако како је планирано, али ево слава Богу, после 20 година је крај врло близу“, рекао је Методије у Солуну, где је Манастир Хиландар обезбедио нове просторије за Српску допунску школу „Свети Сава“, која је освећена и свечано отворена јуче у оквиру прославе Савиндана.

Архимандрит Методије је нагласио да је држава Србија највећи добротвор и ктитор обнове манастира, а посебно откада је усвојен посебан закон, 2021. године.

„Посебно од када је усвојен закон о манастиру Хиландару у Скупштини Србије, али и пре тога, тако да је и то прилика да се ево после 825 година, откада је манастир основан, још једном и на тај начин и практично покаже да је манастир Хиландар, иако се налази ван територије Србије, ипак српска светиња и најважније српско наслеђе“, навео је Методије.

Пожар је почео нешто након један сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија. Убрзо се пожар захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.

Када је реч о отварању нове Српске допунске школе „Свети Сава“ у новим просторијама при Канцеларији Манастира Хиландар у Солуну коју ће похађати 94 ученика, Методије истиче да је та школа веома важна и да иако посетоји двадесетак година постојао проблем са простором.

„Тако да је наш манастир на молбу конзулата Републике Србије овде у Солуну одлучио да уступи простор који је припремљен као школске учионице. Тако да сваке суботе је ова школа у могућности да одржава часове у тим просторијама, које су опремљене на најбољи могући начин, са новим намештајем и мислим да ће деца имати добре услове“, рекао је Методије.

На питање како родитељи прихватају то што ће њихова деца управо учити о својој култури у просторијама СПЦ, Методије је рекао да је то за њих додатни мотив, јер је Манастир Хиландар први српски универзитет настао у време када и најпознатији универзитети, попут Оксфорда, Сорбоне и Кембриџа.

„Тада смо и ми добили наш универзитет Манастир Хиландар, који је имао и српски медицински кодекс, дакле поставио темеље не само духовне него и школске и медицинске, тако да заиста мислим да је и родитељима то још већа сатисфакција да деца уче под окриљем Манастира Хиландар“, нагласио је Методије.

На питање шта може да поручи поводом прославе Савиндана и како данас, у 21. веку, можемо да следимо пут Светог Саве и живимо у складу са вредностима Светосавља, Методије је нагласио да је Свети Сава из многих углова важна личност.

„Дакле, не само као духовни вођа народа, као архијереј, већ и за образовање, за нашу државност и медицину. Као што смо рекли, основао је болнице у Хиландару и у манастиру Студеници, тако да свако ко се бави било којом од тих делатности може да сматра Светог Саву као онога која је поставио камен темељац. Нешто што је можда сада најважније за ово време, а сећамо се да је Свети Сава, поред свега овога што смо набројали и што је он можда и најважнија личност у српској историји, себе потписивао као последњег од свих. Потписивао се као најмањи од свих. И тако видите, велики људи су сматрали, уместо да се хвале, да још увек нису достојни чак ни да буду равни другима, него су себе сматрали нижим од других“, рекао је Методије.

Како каже, у данашње време је завладао један дух да када неко хоће да се оствари у некој области, њему је важније да критикује друге.

„И ако наводи неке њихове грешке, било да су истините или можда чак и измишљене или надуване, што би се рекло, онда је он као успешан. Уместо да ради у својој делатности. Ето, то нам је, мислим, најважнија порука за нас који смо сви у том негативном духу. Морамо се тога ослободити и да свако гледа свој посао, да се труди да хвали оне друге. Јер ако неко заиста хоће да напредује у нечему, он се радује кад поред себе има некога ко је такође успешан у тој делатности, јер ће имати здраву конкуренцију, а не да само својим критиковањем и речима покуша друге да унизи да би он на крају испао као најбољи“, навео је Методије.

Додао је да је то најважнија школа коју данас можемо да научимо од Светог Саве.

Извор: "Спутњик"