header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Одломак из беседе игумана манастира Рукумија оца Симеона у Другу суботу Часног поста 30.03.2024.
Одломак из беседе игумана манастира Рукумија оца Симеона у Другу суботу Часног поста 30.03.2024. Штампај Е-пошта
уторак, 02 април 2024

 О ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ

(анатемама)

"Ако неко смућује народ, каквога је он духа?! То је питање! Каквога је духа?! Да ли Божијег, или неког другог?!"

Отац Симеон

Каже покојни игуман Сава: ја легнем у постељу после молитвеног правила и почиње срце како куца тако иде Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног. Како куца, куца тако иду откуцај „Господе“, други откуцај „Исусе Сине Божији помилуј ме грешног“.

И тако то иде. Каже: чим помислим на нешто земаљско, одмах молитва престаје. Ето како је то осетљиво подручје. Али наше је вежбање.

 Сад је Часни пост и свакако, браћо и сестре, велико је искуство Часног поста. Ако се човек труди и каје за своје грехе, ако пости како је то прописано, поготово ако имамо уздржање. Уздржање је чудесно. Дакле пост је једна ствар, уздржање друго. Уздржање треба да краси наш живот целога живота, дакле свакога дана да се не преједамо, да се не опијамо, да не узимамо непотребно, дакле у томе је ствар. И онда ће живот тећи човеку како треба. Наш духовни родитељ Свети Сава србски рекао је: Да нам вера буде чиста, а молитва честа. Тако да имамо увек то у виду. Ту једно подржава друго. Дакле, ако је молитва честа она нас упућује на Свето православље, а права вера она помаже молитву. И тако то иде.

Дакле, наша вера је сажета предата кроз Символ вере. Символ вере читамо сваки дан. Ко има молитвено правило, рецимо ко има јутарње молитве, ко упражњава јутарње молитве и остало молитвено правило, он сваки дан чита Символ вере. Дакле, у Символу вере се говори о томе, рецимо о Духу Светоме Који је циљ нашег живота, циљ живота је да задобијемо благодат Светога Духа, о Духу Светоме се говори у Символу да Он од Оца исходи, а не и од Сина. Они који уче да Он исходи и од Сина, да Дух Свети исходи и од Сина, они су јеретици. То су данас латини и сви протестанти који тако уче. И ако неко исповеда православну веру, он треба да каже у чему јеретици греше, а не нешто уопштено да чујемо.

Дакле, не само то, ако неко лице у некој назови цркви сматра себе безгрешним и да је то што он каже то амин, то опет не може бити. Дакле Црква наша је у истини, у Духу Светоме и бива тако, каже: Изволи се Духу Светоме и нама, тако је било на Првом васељенском сабору, тако је било на првом Сабору светих апостола, мислим 51. године. И дакле до данашњега дана Саборно одлучивање Дух Свети делује кроз православне епископе и то је учење које је непогрешиво, али и те одлуке морају да буду запечаћене са амин од народа који је побожан и који верује православно. Дакле, ако се не чује амин опет ништа не вреди. Значи мора све да буде једногласно, суштински да буде то истинско учење и да се чује из народа амин.

Треба водити рачуна јако данас о томе да сачувамо Православну веру, да верујемо како смо научени, како нам је предато. Имате Веру светих од светог владике Николаја. То је кратко изложено учење наше Цркве. Вера светих или Катихизис, вероучење Православне Цркве. Тамо је све то изложено. Имате питања и одговоре и то треба да се чита у току Поста, да се поучавамо истинама наше Свете вере, да нас не би варали, да нас не би неко обмањивао и смућивао у овом животу и да тако душу изгубимо. Дакле јединство са јеретицима, са онима који су одступили од Светога православља је немогуће. То је питање јединства у духу и ту јединства не може никада бити, ма колико може неки јеретик или кривоверац да буде добар човек, да ти помогне или тако нешто, али са њима се не можемо заједно молити нити можемо имати заједницу у Светој тајни евхаристије, дакле не можемо се са њима причешћивати. Једној Црногорки, једној Српкињи из Црне Горе, неко је хвалио човека исламске вере. Хвалио га је, а она каже: Ђецо моја, добар је човјек, али не би му вјеру хвалити. Тако се она оградила од вере која није наша, која је инославна. Ако човек тежи истини, ако човек има реч, макар како било да било, овде на Балкану имамо исламску веру, људе исламске вере, људе римокатоличке вере, имате протестантских секти, нема шта нема, али ако човек тежи истини он ће наћи Христа Разапетог и Васкрслог у Светој Православној Цркви. Ма колико то тешко изгледало сад, некима можда и немогуће. Не, Црква се не може поделити никада, од Цркве се само отпада. Може да буде отпадање, удаљавање од Цркве, од Њеног учења, али Црква је непобедива, Црква је Тело Христово. Она ће да истраје до краја времена. Каже се у Јеванђељу да ни врата адова не могу јој одолети, а врата адова, то је генералштаб паклених сила које су у припреми коначног обрачуна са Црквом који ће достићи врхунац у лицу Антихриста. Али авај, наш Бог, свемогући Господ Христос, Он ће га убити дахом уста својих. Не може се творевина борити против Творца. То никада није било нити може бити. Шта може мотика ковачу, или ашов или лопата шта може ковачу, не може му ништа. Он може да је прекује у нешто друго да буде. Тако и ово. Како каже апостол Павле: човека јеретика по првом и другом саветовању се клони, зато што дружење са њима може да буде погубно, поготово ако човек слуша њихове учитеље и ако се са њима дружи, ако их хвали још, онда је он у великом проблему.

 Настаје велика смутња. Како, да ли они то знају или не знају, ја то не знам, али свакако велика је смутња у човеку ако се дружи и ако похвали јеретика још, поготово ако неко каже да је побрао нека добра искуства од њих и да се надахнуо можда неким њиховим речима и њиховом ширином гледања на крупне ствари, то је прича за себе. Али ако се неко упусти у дружење са таквима и ако има толеранције према њима у стварима вере, онда је то тешка ситуација за нас и за душу човекову је врло тешко. Једно је вероисповедање. Не могу бити два верна вероисповедања, једно је најверније, оно које је дакле дато Духом Светим, то је истинито, а остало друго... Каже св. Игњатије Брјанчанинов да су све јереси руковођене сатаном. Па сад нек мисле црквене поглавице како ће даље да уче народ и да служе Богу. Дакле све јереси су руковођене сатаном. Сви они који су се пробудили, покајали, очистили, причестили, они то осећају у срцима својим, у душама сви осећају то. Осећају ту лаж од лажног учења, да је то духом лажи написано и предаје се духом лажи. А оно што је истинито, то је од Духа Божијега и оно радује срце човеково, умирује душу. Све што је од Бога оно је мирно и смирено, и изграђујуће и човеку прихватљиво, и лако прихватљиво. А оно што је од сатане, од злих духова, оно је немирно и доноси смутњу човековој души. Ма то неко читао, шта радио да радио, значи то надахнуће оно смућује човека.

 И ако неко исповеда Православље у Недељу Православља, треба да излаже чисто чистоту Православља, кристално чисто да буде, свака душа која то чује да схвати и да разуме и да се не узнемирава, а не да се неко смућује нечијим речима, да се народ смућује. Али авај, да да Бог покајање свакој души која се смутила, дакле да се избистри, да може да схвати оно што чује како треба, а не да само, да не кажем, да блеји за неким у нечему. Ствари треба поставити. Без темеља не може, то треба схватити, кућа се не гради без темеља. Дакле, човек мора да има пре градње, мора да има пројекат, мора да има новац и мајсторе, значи треба да се уради темељ па се после гради кућа. Тако је и у духовном смислу, исто тако. Вера је темељ, Свето Православље је темељ. Наша вера има потврде. Дакле, само свето причешће, круна наших напора, наших припрема да се причестимо Господом, оно је потврда наше свете вере. Видели смо какви су били неки у току короне, каква је њихова вера била и колико је снажна била вера у њима па су брисали кашичице и остало што су радили, нису хтели да се причесте из једног путира са онима који су оболели од короне, који су затровани короном. Дакле не само то. Данас имате исто тако освештавање воде, велико и мало. Ако се уради како треба, ако је свештеник спреман за то, за та молитвословља, да се она никада више не квари. И то је потврда наше свете вере. Исто тако имате мироточење из икона. Или имате крвоточење. То је потврда наше свете вере. То су немогуће ствари. Како може човек то да схвати или како да се објасни него чудо Божије велико. Да из једне бројанице, из бројанице покојног оца Илије, игумана Црне Реке, из његове бројанице је брату Милану у Панчеву истекло преко педесет литара мира, уља мириснога. То је несхватљиво, капље, капље из бројанице, знате шта је бројаница, плетена бројаница од сто чворића. И не само то. Колико има икона, ја исто имам икону Мајке Божије, мала икона из које је исто текло миро. И ова светог Симеона Богопримца, из ње је исто текло миро. То је дато да се ми учврстимо у нашој светој вери. И наше су свете тајне моћне и оне нам омогућују јединство са Живим Богом, али за то је увек потребна припрема. Ако се неко крштава, мора да се припреми, да верује, да се каје за своје грехе, да зна Оче наш, Богородице Дјево, Символ вере, да се труди да пости, да се Богу моли, да чини добро, тако се припрема за свету тајну крштења. Исто се тако припрема за свету тајну причешћа. Потребно је да човек пости, да се Богу моли, да се кајемо за грехе, да их исповедимо, да опростимо свима, да будемо што чистији пред Живим Богом, да се смиримо и Бог ће нам дати благодат Духа Светога да тако можемо са страхом Божијим, са вером, надом и љубављу приступити светом причешћу. О томе се ради. Дакле, од нас се тражи напор. Значи тражи се напор да би тако напредовали у врлинама. Дакле постом, молитвом и милостињом се узраста у вери, нади и љубави према Богу и ближњем. Средства су ту, ми смо ту, и тако онда постоји реална могућност узрастања у врлинама. Како каже свети владика Николај, да се пробудимо, покајемо и очистимо, да се причестимо, да се обожимо, сложимо и умножимо. Кристално јасна наука. Нема шта. Ко се смућује овим речима? Има ли неко да му нешто није јасно? Нема смућења. Значи ако смо по Богу онда нема смућења. Преносимо речи наших учитеља, наших светитеља.

Ако неко преноси нешто и смућује народ, у чему је он, каквог је он духа онда? То је питање. Каквог је духа? Да ли Божијег или неког другог?  /.../ Дакле да се покајемо за своје грехе, да их исповедимо, да опростимо свима и то је оно што је најпотребније, да се тако причестимо и да будемо живи удови Тела Христовог – Цркве Божије Христове Православне, да би кроз Њу славили Онога Који Јесте, Бога у Тројици, Оца и Сина и Духа Светога, Коме нека је слава сада и увек и у векове векова. Амин.

Текст преузет са: https://www.youtube.com/watch?

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 02 април 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.