header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Митрополит Августинос Кандиотис: Стрес и његово лечење Штампај Е-пошта
четвртак, 22 март 2012

 Очекивао би неко да ће наука својим напретком да умањи агонију. Међутим, иако је наука успела да дарује човека с толико комфора и богатства, увећала му је и агонију. Зато што у једној руци држи пеницилин, а у другој бомбе. Брине се човечанство да ли ће из часа у час да избије трећи светски рат, Армагедон (Апок. 16,16). Изнад глава свих народа  виси смртоносна сабља…

+++

«Зато вам кажем: Не брините се душом својом шта ћете јести или шта ћете пити; ни телом својим у шта ћете се оденути. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?» (Мат. 6, 25-26).

Светска агонија

Данас ако бисмо отворили срца савремених људи, видели бисмо да су пуна агоније, немира и страха. Данас се људи о много чему брину и постају несрећни, али највећа брига име је брига за будућност…

Вредно пажње је и то да се богаташи брину више него сиромашни. Брину се и милијардери, они који и не знају шта све имају…

Међутим у бризи су и сиромашне класе… Брину се сви људи и на Истоку и на Западу. Постоји светска брига. Увек је постојала, али у наше време још је израженија.

Наука није могла да умањи агонију

Очекивао би неко да ће наука својим напретком да је умањи. Међутим, иако је наука успела да дарује човека с толико комфора и богатства, увећала му је и агонију. Зато што у једној руци држи пеницилин, а у другој бомбе. Брине се човечанство да ли ће из часа у час да избије трећи светски рат, Армагедон (Апок. 16,16). Изнад глава свих народа  виси смртоносна сабља…

Брине се човек. Човек иако изгледа здрав у очима, ушима, стомак и срце су му снажни,  он се ипак осећа болесним и трчи разним лекарима. Има кошмаре, пије пилуле за сан. Брине се за све. Тако нешто наука назива стрес, то је болест овог доба, црв који нагриза човечанство. Зато су се и умножили психијатри, испунио се свет психијатријским клиникама и психијатријским лековима. А терапија се, у ствари, и не проналази.

Међутим – лек  постоји.

Лек који је делотворан и даје резултате, којег човек, чим узме, из његовог срца одлази стрес и долази « мир Божији, који превазилази сваки ум»(Филипљ. 4,7). Лек је ВЕРА. Вера у кога? Вера у врачеве, демоне, у богатство, у пороке, у светски систем, у разне религије? «Таштина над таштинама, све је таштина» (Проп. 1,12). Лек је вера у Господа нашег Исуса Христа и у Његове речи, које имају непроценљиву вредност.

Чујте шта је рекао Христос! Послушајте Јеванђеље. То су вечне речи : «Не брините се» (Мат. 6,25). Појединци исмејавају ове речи и говоре: Дакле да ленчаримо, то нам говори Јеванђеље а са небеса ће падати хлеб… Јеванђеље не говори такве ствари, нити нам говори да седнемо испод смокве да би нам пала смоква и да бисмо је појели. Јеванђеље осуђује лењост и нерад.  Онај који је рекао: «Не брините се», рекао је и «ради» (Ген. 2,15. Мат. 21,28) и «трудите се» (Јован 6,27). Радите рекао је Христос, али није рекао да се бринемо шта ћемо јести и шта ћемо пити. Таква брига је грешна. Зашто? Зато што постоји Бог и Он се брине. Овој великој истини нас учи Јеванђеље.

Постоји Бог који је Отац, немојте очајавати. Постоји Бог! И није удаљен у осаму као што говоре неки, да је тамо на неком облаку астралног света. Он је наш Отац, створио нас је, налази се поред нас и брине се о нама. Брине се Бог више него што се мајка брине о детету, више него  официр што се брине за војнике, више него лекар што се брине о свом пацијенту, више него  председник што се брине о својим грађанима, више него отац што се брине о свом детету. Бог се брине о целом свету. Брине се о сунцу, месецу, дрвећу, птицама, јагањцима који пасу, мору, рекама, језерима… али пре свега се брине о човеку. Мало ако нас остави, не можемо да живимо. Два – три минута ако нам недостаје ваздух, добићемо гушење.

Чудим се да постоје неверници!

О, Боже мој, колико нас волиш и колико се бринеш за нас грешнике! Чудим се да постоје неверници, и да постоје уста која хуле на Бога. Како нас само трпи! Уместо да захваљујемо Богу, ми Га изазивамо. Свако тик-так нашег срца је једно Његово доброчинство. Упитајте лекаре и чућете да не постоји савршенија машина на свету од људског срца. Слава Твојој милости, Господе! Слава Твојој дуготрпељивости! Слава Твојој Свемогућности! Слава Твојој љубави!

Браћо моја! Немојмо држати у себи агонију и стрес неверних људи мамониних. Нисмо сами на овом свету. Постоји Бог Отац, постоји Његова божанска брига. Њему треба да су усмерене наше наде у најтежим тренуцима у нашем животу. Њему треба да смо посвећени са пуним нашим поверењем.

Отворите књигу свога живота, да бисте видели чуда.

Данас немојте отварати новине и радио. Отворите књигу свога живота. Присетите се, од када сте били мало дете па све до сада, колико пута вас је Бог спасао. Изнад вас је и непрестано је испружена рука Божија. Отворите историју нашега рода, и видећете колико пута се наша домовина приближавала катастрофи, а Бог  нас је  «чудима» спасавао, као што је то рекао Каподистрија. Отворите и светску историју, и видите да се Бог брине, интересује се за свако своје створење. „Који је од вас човек од кога ако син његов заиште хлеба, камен да му да? Или ако рибе заиште да му да змију?“ (види Мт.  7,9-11 и Лука 11,11-13).

Само је један наш Отац. И ако ме сви напусте: „Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла, јер си ти са мном, штап твој и палица твоја теше ме“. (Псал. 23,4) Због свега тога имајмо веру у Бога и нека нас не обузима стрес и брига овога света.

(Део беседе епископа Августина Кандиота, Флорина 1.7.1979, у храму Светог Пантелејмона)

Преузето са сајта „augoustinos-kantiotis.gr

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 06 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 88 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.