header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ко је др Растко Јовић Штампај Е-пошта
недеља, 02 новембар 2014

 Поводом текста нашег посетиоца Драгослава Пантовића из Београда Патријаршијски екуменисти, престаните са кувањем православног српског народа као обичне жабе!", у коме се говори о дрском пропагирању римокатоличке јереси и отвореном признавању светотајинског карактера мисе (која, заправо, није друго до позоришна представа са религијским елементима) у „Православљу“, јавили су нам се писмом и наши сарадници блиски врху СПЦ, у коме детаљно говоре ко је Др Растко Јовић, аутор хвалоспева о римокатоличком бискупу Ромеру.

Уредништво

+ + +

Текст о бискупу Ромеру, објављен у „Православљу“ од 15. октобра, поред питања одговорности уредника часописа и члана Св. Арх. Синода задуженог за надзор над издавачко-информативном службом, отвара и питање одговорности аутора текста. У јавности мало познати др Растко Јовић текстом у „Православљу“ представио се као типичан изданак новотарско-екуменистичке теологије и још један жалостан плод негативне селекције која је већ дуже време присутна на Богословском факултету.

Др Растко Јовић, доцент Православног богословског факултета Универитета у Београду, син је секретара Св. Арх. Синода Српске Православне Цркве протојереја ставрофора др Сава Б. Јовића. Дипломирао је 2004. године на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду. Одмах по дипломирању уписао је постдипломске студије на факултету Часни Крст у Бостону (САД). У току школовања у Бостону био добитник неколико стипендија, па је чак ушао и у књигу „Who's Who“ ( „Ко је ко међу америчким студентима“) у 2005. години. Децембра 2005. године успешно је завршио постдипломске студије у Бостону, а затим добија стипендију Синода Грчке Архиепископије за даљи наставак школовања. Крајем 2007. код уписује докторске студије у Атини. 2012. године одбранио је докторску дисертацију Кућа и Евхаристија у посланицама апостола Павла.

Поред стипендије Грчке Цркве, добија стипендију Άρτος Ζωής (Атина), стипендију Министарства Вера Републике Србије као и Министарства Просвете Републике Српске. Оволико фаворизовање једног кандидата, буквално обасипање свим могућим стипендијама (у ситуацији када је веома тешко било добити макар и једну стипендију за студије у иностранству, што су многи наши талентовани кандидати добро искусили и зато за време боравка у туђини радили свакојаке послове само да би обезбедили елементарну егзистенцију), показује да су у њега полагане наде управо у смислу афирмисања у „успостављању дијалога и толеранције“ са другим „верским заједницама“.  У уочавању младог Јовића и његовом подстицању није био без значаја ни висок положај који заузима његов отац, па је утолико бљутавији утисак о толиким стипендијама за кандидата који је без икаквих проблема могао бити финансиран и из родитељског џепа.

Дуготрајан боравак у иностранству учинио је своје, тако да је Јовић почео да се укључује у екуменистичке активности. Учестовао је на више међународних скупова, од којих су неки наглашено екуменистичког карактера: 1) Biblical Liberation Theology, Patristic Theology аnd the Ambivalence of Modernity In Orthodox and Ecumenical Perspective, у организацији Теолошког факултета у Хајделбергу и Теолошког факултета у Солуну, од 28. маја до 30. маја. 2009. године у Волосу (Грчка); 2) Neo-Patristic Synthesis or Post-Patristic Theology: „Can Orthodox Theology Be Contextual?“ у организацији Волоске Академије за теолошке студије од 3. до 6. јуна 2010. године; 3) Healing the Wounds…Orthodox Women facing the challenges and ambivalences of the post-modern societies. Looking for theology of ‘healing’, у организацији ССЦ Жене у друштву и Цркви заједно са Православним женама и покровитељством Архиепископа Албанске православне Цркве Анастасија, конференција одржана од 8. до 12. јула 2010. године у Тирани (Албанија); 4) International Ecumenical Peace Convocation, у организацији Светског савета цркава на Универзитету West Indies, Kingston (Јамајка) у периоду од 13. до 27. маја 2011. године; 5) Can Orthodox Theology be Contextual?, Cluj-Napoca, Румунија, у периоду од 23. до 26. маја 2013; 6) God of life, lead us to justice and peace: 10th Assembly of the World Council of Churches у периоду од 27. октобра до 9. новембра 2013. године у Пусану (Јужна Кореја) у својству саветника при Светском савету цркава. Тако се Растко Јовић препоручио за доцента на Православном богословском факултету, где предаје од ове године. Шта ће и како преносити својим студентима, показаће време. И њему, и другим асистентима и наставницима који су призвани да научавају свештеном богословљу, истинском богопознању, а не онакарађеном философирању по несавршеном и недовршеном европском човеку, нека су на уму речи Христове: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња (Мт. 23, 27-28)“.

Последњи пут ажурирано ( недеља, 02 новембар 2014 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 25 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.