header image
НАСЛОВНА СТРАНА
„Православни Срби у Аустрији“: Одговор на осврт „Православних Срба из Западне Аустрије“ Штампај Е-пошта
уторак, 11 април 2017

Бог Вам помогао, 

драга браћо и сестре у Христу Господу из Западне Аустрије!

Дозволите нам најпре да се срдачно захвалимо  Уредништву интернет странице „Борба за веру“ што су са нашег блога преузели и објавили Православној браћи и сестрама,  читаоцима ове  странице, наше прошлогодишње писмо Патријарху Иринеју.  Такође желимо да изразимо своју радост и захвалност и Вама, драги Православни Срби из Западне Аустрије, поводом Вашег  осврта на поменуто писмо (овде:).

Сву своју наду полажемо на Милостивог Господа и молимо Му се да нас избави и спасе од свих непријатеља унутрашњих и спољашњих, видљивих и невидљивих, од свих кваритеља Вере, Богослужења и Предања, од свих расколника, безбожника и јеретика  а међу њима и од дрских, самовољних и агресивних представника Цариградске патријаршије.   Држећи се тога, а по благослову нашег духовног оца, започели смо и још увек, у славу Божију,  покушавамо да нашу љубљену браћу, пре свега  у расејању, али и у отаџбини обавестимо о небивалом стању у коме се налази наш верни народ српски. Сматрамо да, ако се  сложимо, ујединимо и чврсто стојимо у одбрани наше  Православне вере и нашег Светосавског рода,  представници било које Патријаршије не могу, својим  деспотским понашањем и претњама уплашити  нити из  Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве  изопштити цео један  народ.

Када смо уочили и доживели све наведено  у писму Патријарху Иринеју  али и наведено у протесном писму Цариградском  митрополиту - прво смо се обратили своме надлежном свештенику. С обзиром да  свештеник није показао  ни вољу  ни  храброст да било шта предузме обратили смо се више пута у непосредном разговору  надлежном епископу СПЦ-е. Осим  обећања изостао је сваки корак у правцу решавања насталих проблема. Рекло би се да је владика Андреј изабран за Епископа аустријско-швајцарског управо зато да се не меша у свој посао. Или зато да свуда изражава своју нескривену  наклоност ка инославнима. Следећи наш корак био је  упућивање  писма најпре Патријарху Иринеју  а затим и протесног писма Цариградском митрополиту  са намером да му ставимо до знања свој став кад  већ  нико од позванијих , нити владика, нити свештеници, нити вероучитељи неће  ништа да предузму. Писали смо на интернет порталима, слали своје текстове у дневну штампу - све то у нади да наш многогрешни и многострадални   род сазна истину о томе да су нас представници СПЦ-е  пустили низ воду, право у руке фанариотима а преко њих под власт римског папе. Боравећи у Србији обраћали смо се за савет  угледним старцима -духовницима манастира који су се доказали у борби за очување Православља. 

Сви су изгледи  да је јавност једини начин да се заштитимо од  „нове екуменско-унијатске  реалности“ коју покушавају да нам наметну.  Оснивање блога „pravoslavciblog“ и фејсбук профила  „Срби Светосавци“ јесте наш  корак  ка  обнародовању  свега предходно наведеног. 

 

Одговор на Ваша питања је следећи:

Обратили смо се, што усмено што писмено,  свима хијерархијским редоследом  предвиђеним  представницима СПЦ-е  не уздајући се у  њихову помоћ.  Циљ нам је био да им ставимо до знања свој став као словесног стада СПЦ-е. Уз то објављивањем  писама  упућених Патријарху Иринеју  и Митрополиту Арсенију намеравали смо да верни народ српски сазна о алармантном поступку СПЦ –е , наиме, о препуштању српског расејања  под власт фанариота. Свакако да знамо да је тренутни  Епископ аустријско-швајцарски, као и његов предходник  епископ – администратор, члан тзв.  Епископске конференције. Такође поуздано знамо да је његова улога  тамо безначајна.  Ако погледате у нашем писму, између осталог, наводимо и да је председавајући  исте  те конференције увек клирик Цариградске патријаршије. Који нескривено показује своју власт над свим Православним хришћанима у Аустрији. Епископске конференције су основане  на четвртој предсаборској конференцији у Шамбезију у Швајцарској у јуну 2009.,   док је  у Аустрији започела са радом  у јесен 2010. Да ли је одлука о њиховом постојању потврђена и усвојена и на Криту , као ни шта је све тачно на Криту прошле године усвојено и потписано  - још увек не знамо. Али схватамо по много чему  да је то био све друго само не „Велики и Свети Сабор“. Поготово ако донесеним  одлукама тог истог Сабора  Цариградски митрополит прети верном српском народу у расејању. Потписник Сабора на Криту јесте и  Патријарх Иринеј и тренутни Епископ аустријско-швајцарски. Упутили смо Вас на линк званичне интернет странице Православне Цркве у Аустрији тако да тамо можете пронаћи и њихов лукави изговор зашто је основана Епископска конференција. Наводно са циљем јачања јединства Православне Цркве и  унапређења Православља. Све то под самовољном, дрском и агресивном управом представника Цариградске патријаршије који  су увелико превазишли екуменизам  спроводећи унију са инославнима. Част изузецима - ако их има!

Сагласни смо да је статус  СПЦ-е  у Аустрији управо онакав како сте га Ви навели и то потврђујемо у писму:

 „Der Ökumenische Patriarch (derzeit Bartholomaios I.) ist das Oberhaupt der Orthodoxen Kirche. Der jeweilige griechisch-orthodoxe Metropolit von Austria (derzeit Arsenios) ist daher der oberste Repräsentant der Orthodoxen Kirche in Österreich.“  („Васељенски патријарх (тренутно Вартоломеј) је глава (главни) Православне Цркве. Грчки – православни Митрополит  аустријски (тренутно Арсеније) је отуда главни представник Православне Цркве у Аустрији.“)

Подстакнути  овим сазнањем   сматрали  смо да   истину о свеукупном  стању наше Цркве  треба  саопштити нашем народу а не примењивати на њему принцип куване жабе. Треба ли да Вам наведемо како, на жалост, поједини представници СПЦ-е третирају свој верни народ?!  „Дођи, остави паре и не мешај се ни у шта!!!“  Нама је, нажалост,  преостало једино усмено (од човека до човека!) и  писмено (интернет) преношење  истине. Сваки други облик сведочења бива  већ унапред осујећен и  спречен од стране свештеника и владике. Из којих разлога  се тако поступа  може се јасно из приложеног  закључити.

Поводом организовања и одржавања Православне веронауке у Аустрији навели бисмо следеће:„Српска Православна Црква, као доминантна међу цјелокупним православним живљем, организује за све ученике православне вјероисповијести, још од почетка школске 1992/93. године, православну вјерску наставу у многим приватним и државним школама широм Аустрије.“  Дакле, Епископ тадашњи средњоевропски Константин започео је организовање Православне веронауке у Аустрији. Он је био једини одговоран за постављање вероучитеља у аустријским школама. Проблем је настао када  је, „Декретом Његовог Преосвештенства Епископа средњоевропског Господина Константина, почетком школске 2001/02. године, на мјесто инспектора православне вјеронауке за све школе на територији читаве Аустрије, постављен је дипл. теолог Бранислав Ђукарић“ , који је свом надлежном епископу окренуо леђа и приклонио се Цариградском митрополиту тадашњем Михаилу Стаикосу. Тада  све, што се тиче Православне веронауке у Аустрији, преузимају фанариоти. 

Драга браћо и сестре, да ли је римо-католичка богомоља у 16. бечком округу стварно поклоњена  или не,  није било оно најбитније што смо хтели у писму да наведемо. Истакли смо један од многих  неправославни поступака  Епископа бачког, поступак  надлежног архијерејског намесника и заједно читање молитве Господње Оче наш поменутом приликом. 

Са благословом владике Андреја понеки свештеници говоре да,  докле год не носе богослужбену одежду,  нема сметње да учествују у неправославним службама. Наравно да то не постоји  нигде записано јер представља екуменистичку новотарију. Узалуд је „љубвеобилном“  екуменисти наводити  делове из Светог Писма, Свете Оце или Каноне Православне Цркве који  разобличавају њихову јеретичку делатност. Јер они користећи се полуистином, типично секташким маниром,  примењују и тумаче  кад и како њима одговара  речи Господа Исуса Христа: „Да сви буду једно...“ Јн 17.21. При том свесно игноришући чињеницу да истинско јединство подразумева једну веру, једне исте догмате и живот по њима.

Наведени благослов владике Андреја се односи само на свештенике. Верујући народ  је веома ревностан у Православљу и правоживљу тако да, поучени речима и примерима Светитеља наше Цркве а не епископима екуменистима, не одлазе на неправославне службе.

Наш коментар да још увек покушавамо да пронађемо цитиране речи Митрополита цариградског Арсенија „Боље је бити јеретик у Цркви него светитељ ван Цркве!“, само је још једна  иронија  проузрокована немогућношћу  проналажења нечег непостојећег.

Драга наша браћо из Западне Аустрије, познато је да нас Православне Србе,  фанариоти и њима слични,  због нашег Светосавског опредељења  оптужују за етнофилетизам. Тиме они у суштини свој унутрашњи садржај (лични етнофилетизам) пројектују на друге. Само из приложених догађаја у Аустрији то се може потврдити   а камоли да наводимо друге примере из осталих Помесних Цркава. Православни род наш српски свуда и увек, делом и речју јеванђељски сведочи  хришћанску љубав  према свима.  

Зато у овој недељи,  када се сећамо Страдања Господа нашег Исуса Христа ради нас људи и ради нашег спасења и када прослављамо Његово славно  тридневно  Васкрсење,  понављамо  да  сву своју наду полажемо на Милостивог Господа и молимо Му се да нас избави и спасе од свих непријатеља унутрашњих и спољашњих, видљивих и невидљивих, од свих кваритеља Вере, Богослужења и Предања, од свих расколника, безбожника и јеретика  а међу њима и од дрских, самовољних и агресивних представника Цариградске патријаршије.

 

Срби Светосавци из Аустрије

 

 1. http://www.orthodoxe-kirche.at/site/orthodoxebischofskonfrenz

 2. http://www.orthodoxe-kirche.at/site/orthodoxedioezesen/griechischorthodoxekirche/article/18.html

 3. http://www.spc-linz.at/veronauka/

 4. Исто

 

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 11 април 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 9 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.