Схи-архимандрит Петар (Станојевић) рођен је 8. априла 1925. године у селу Печењевце, недалеко од Лесковца. Растући у многобројној побожној породици, од малена је заволео Бога и монаштво тако да је већ у 14-тој години отишао из родитељског дома у манастир.

Пре неки дан, враћајући се из једног нашег манастира, разговарах с једним побожним братом који ме је повезао. Домаћин човек, има и унуке; побожан, честит по старински. Исприча ми како се обратио у веру.

У Европи су прославили грегоријански (папски) Божић. Сваке године се тамо све мање говори да је то ипак Христово Рождество, са неким слојем лажне скромности. Када ту и тамо дође до подсећања на Христа у вези са Божићним празницима, то се сматра лошим укусом. Појављују се непрекидно нови градови у Европи притиснути тиранијом толерантности у којима власти уклањају божићну јелку (како она не би повредила нечија осећања). Данас је под притиском пузећег безбожништва по том питању пао Париз, културна престоница Европе.

Многобројни читаоци „Борбе за веру“ обратили су се молбом нашем уваженом сараднику проф. др Србољубу Живановићу да публикује свој православно-антрополошки осврт на креационизам и тзв. теорију еволуције. Професор Живановић се љубазно одазвао упућеним молбама, на чему му се овом приликом захваљујемо и у име наших цењених посетилаца и у своје лично име. Запажени текст професора Живановића следи у наставку.

Уредништво

Драга браћо и сестре, живимо у тешка и опасна времена. Да је тако, показује и генерална проба за обнову Трећег храма, извршена у Бразилу уочи Олимпијаде 2016. године. Бразил се сматра земљом у чијем су обликовању битну улогу имали масони, чији је циљ зидање Соломоновог храма. Једна бразилска секта, Универзална црква Царства Божијег, очито са масонским основама, још 2014. направила је копију Соломоновог храма, која је коштала преко 110 милиона долара, да би показала како све то треба да изгледа.

Разбоље се војвода Дојчине

У Солуну граду бијеломе,

Боловао за девет година;

По Солуна не зна за Дојчина,

Они мисле да је преминуо

                                                                            Народна песма  

Помаже Бог, драга браћо!

Ово је при пут да Вам пишем, иако Ваш сајт читам редовно. Ако бих Вас хвалио не бих ништа ново додао, што већ нисте чули или прочитали. Једино могу да Вам пожелим да истрајете у борби за веру, настављајући да ”искупљујете време, јер су дани зли” (Еф. 5, 16). Разлог због којег Вам пишем ово писмо је скорашња годишњица престављења великог српског духовника - архимандрита Петра Денковачког.

«С 1911 года, с того времени, как в Белграде появился профессор Духовной семинарии иеромонах Николай, в сербском народе началось духовное потрясение, которое будет продолжаться до Страшного Суда», – так оценивал роль святителя Николая (Велимировича) (1881–1956) его соотечественник и духовный наследник преподобный Иустин (Попович). Но имя владыки Николая значимо не только для православных сербов – он известен как богослов, проповедник, писатель, миссионер, провидец и исповедник веры Христовой во всем мире. Поистине, это один из Святых Отцов, поставленных на свещнице церковной в кровавом и безбожном ХХ веке для решения важнейших вопросов современности…