Изјаве Патријарха Српског Иринеја

У суботу, 6. јуна 2015-те године, група православних Срба, у манастиру Светог Преображења у Милтону, у канадској провинцији Онтарио, пришла је Патријарху Српском г-дину Иринеју. Разговору, који је уследио, присуствовала је група нечастивих свештеника Канадске Епархије предвођени Василијем Томићем, иначе рођаком г-дина Иринеја. Текст, који следи, препричава разговор између православних Срба и његове Светости г-дина Иринеја.

Поштовано Уредништво,

Мислим да би било добро да се објави ово писмо које сам данас примио.

На једној од Међународних конференција за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, казао сам слушаоцима да нисам у стању да им покажем фотографије или дијапозитиве из времена рада Комисије антрополога која је 1964. године ископавала масовне гробнице хрватских жртава у Јасеновцу на левој обали Саве и у Доњој Градини на десној обали Саве. Међутим, замолио сам госпођу Зорку Скиба да изађе пред слушаоце и покаже ожиљке на врату од клања.

         О владикама је реч, о пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве које, то заседање, неодољиво и снажно подсећа на пленуме ЦК СКЈ

Министарство спољних послова Руске Федерације поводом обележавања 70. годишњице победе над фашизмом израдило је опсежан документ назван „Неонацизам - опасна претња људским правима, демократији и владавини права“ у којем је, у оквиру анализе европских земаља, обухваћена и Хрватска која је прозвана због нетолеранције према Србима.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је још у фебруару ове године упутила дипломатско Писмо поглавару Римокатоличке "цркве" са позивом да приликом посете Босни и Херцеговини свакако посети Доњу Градину, највеће стратиште Јасновачког система хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, у коме су према налазима међународних стручњака Хрвати убили преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома.

ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБСКО – ВАТИКАНСКИХ ОДНОСА:СРЕДЊИ ВЕК

У историји Срби никад ништа добро нису видели од Рима. Још 1199, кад је Иноценције Трећи сазнао да му србски бан Кулин у Босни није одан, писао је угарском краљу Емерику да наведе Кулина да се одрекне "јереси", а, ако не буде пристао, да упадне у Босну и протера Кулина и све који Рим не признају. Године 1221. папа позива на крижарски рат против Срба у Босни, да би 1235. Босну предао мађарском херцогу Коломану, сину Андријином, и доминиканцима – инквизиторима, који су добили овлаштења да убијају све који одбију папин загрљај.