Водећи амерички геополитичар Збигњев Бжежински, који је био саветник Џимија Картера за националну безбедност, схватио је да ни Кијев ни Запад немају шансу да Русији преотму Крим и да се зато треба усредсредити на спасавање онога што је преостало од Украјине.

„Све што је рођено од Бога побеђује свет;

и ово је победа која победи свет – вера наша“

(1. Јован. 5, 4)

Они који разапињу Христа и тргују у храму, они што једу куће удовичке и лажно се моле дуго, они што товаре људима бремена незгодна за ношење а сами живе у раскоши и аутистичном самозадовољству, они који воле почасна места на гозбама и међу моћницима овога света, они који сами не желе и другима не дају да уђу у Цркву као Царство благодати и  Истине, одавно су себе изопштили из ње па, кивни, јуришају на све оно што је још остало честито и правоверно.

Већ давно су минула та времена када су људи одлазили у битку, вадили мачеве, копља и стреле, лицем у лице се сусрећући с противником у крвавој борби, у дуелу где је одлучујући фактор победе неретко била неукротива одважност, снага и храброст војника, војна умешност и таленат војсковођа, љубав према својој Отаџбини и, најважније, жеља да се положи душа за своје пријатеље (Јн. 15: 13).

Јуче, 14. марта 2015. године извршена је одлука Светог Архијерејског Синода од 12. марта т. г. о примопредаји Епархије милешевске између досадашњег епископа г. Филарета и привременог администратора ове епархије Његовог Преосвештенства г. Јоаникија, Епископа будимљанско-никшићког. Примопредаја је обављена у Владичанском двору у Пријепољу, а у присуству Синодалне  Комисије у саставу: епископ Хризостом, зворничко-тузлански; епископ Теодосије, рашко-призренски; протојереј-ставрофор Велибор Џомић; јереј Мирослав Чолаковић и протођакон Славољуб Милошевић.

Поглавар Руске православне цркве Кирил оценио је да је мисија савремене Русије да помогне обнови и очувању заједничког хришћанског фундамента на којем се формирала европска цивилизација.

"Свеправославни" или, ипак,  "Осми васељенски сабор"?

Православни публициста Владимир Синицин недавно је запазио чињеницу да око припреме Сабора, који треба да се одржи у Истанбулу 2016. године, постоји гробно ћутање „либералног крила епископата“.

Недавном одлуком тзв. Међународног суда правде у Хагу о дизнилендском карактеру крвавог растурања Титославије 1990.-тих требало би вероватно да се стави тачка на хрватски србоцид у 20.-том столећу на просторима Павелић-Брозове Велике Хрватске зарад даљег мирног проширења Европске Уније (ЕУ) и на остатку брдовитог Балкана.