Протојереј – ставрофор др Матеја Матејић

ДУХОВНИ КОМПАСИ

   Давно, давно, скоро пре две хиљаде година, мудраци са Истока, када су хтели да пронађу место где се налазио новорођени Младенац Христос, служили су се звездама као путоказом и звезда их је довела до Витлејема. Касније је пронађен компас, или бусола, и морепловци и ваздухопловци се користе њима да би стигли до одређеног циља. И као што су њима потребни инструменти да би дошли до свога циља, тако су и нама потребни духовни инструменти да нас воде кроз живот и доведу до вечног живота. Ту је, на првом месту, Црква која је наш брод који нас води у вечност. Она је наш ковчег спасења и наша школа духовности.

Грчка школа и српски ђаци

Павле има лични ауторитет и харизму који надилазе и функцију патријарха. Свако други ко га наследи, опште је мишљење, имаће само функционални ауторитет. Али, неки од журних кандидата као да то не схватају

„НИН“, 8.10.2009.

Умрло шесторо бивших штићеника Црне Реке

ДА ЛИ СЕ СМЕ УЗЕТИ НОВИ БИОМЕТРИЈСКИ ПАСОШ?

Христос васкрсе!

Ово је тема о којој се у задње време најмање писало - индиректно да, кроз неке текстове у којима се пише о биометријским личним картама са чипом, али посебно не, или можда понегде, али у суштини безначајно мало.

Протојереј - ставрофор др Радомир В. Поповић

            РАЗЛИЧИТО ПОИМАЊЕ САБОРНОСТИ ЦРКВЕ

Недавно одржана Девета пленарна седница мешовите међународне Комисије за богословски дијалог Православних и римокатолика у Београду (18-25. септембар 2006) поново је изнела на површину неке недоумице за које смо помислили да су унутар православне Цркве кристално јасне и да не подлежу никаквој сумњи. Састанак је уприличен након дуже паузе због сложеног сплета међународних околности које су се у међувремену одиграле, и у свету, и у Европи. Стварању велике паузе у међусобним контактима допринела је и оптерећена атмосфера настала услед прекида дијалога на претходном сусрету у Балтимору.

Свештеник Дионисије Дунајев

ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ ЈЕ НЕМОГУЋ БЕЗ ЖИВЉЕЊА ДОГМАТИМА

 Секуларизација друштвене свести је разлокала до непрепознатљивости појмове, као што су "вера", "религија" и "духовност". Потрошачко друштво их види као својеврсни терет. И стварно, разноврсне секте и култови данас се често користе методима трговаца. У поштанском сандучету, заједно с рекламама супермаркета, може се наћи позив на неки секташки скуп, у рекламним часописима нуде се "услуге свештеника". Грађанин, задовољан разноврсношћу такве "пијачне" понуде, додаје свом задовољству исказе типа: "Како је сада добро - више ни веру не забрањују!" или "Ах, ти православци, баш су непомирљиви - само гледају на те своје догмате!"

Протојереј Георгије Металинос

ПРАВОСЛАВНА И ЕВРОПСКА КУЛТУРА

СУКОБ ПРАВОСЛАВНОГ ЈЕЛИНСТВА И ЗАПАДНОГ ФРАНАШТВА

 Елементи једне културе нису пуко фолклорни елементи који се пројављују у одређеним приликама као што су свечаности, прославе и томе слично, нити су, пак, само елементи које срећемо на плану уметности. Није ствар у томе ни да истакнемо елементе наше културе (као особености), који се, на пример, могу лако наћи и у другим културама. Ми се поистовећујемо са сопственом културом онда када више не можемо да живимо без њених елемената. Човек учествује у својој култури тако што опитује управо те особене елементе као нешто што je нераздвојно од његовога битовања.

Протојереј – ставрофор др Матеја Матејић

О РОДОЉУБЉУ