Вештичија Књига хране

      Сет међународних стандарда, правила, смерница и препорука везаних за храну, познатији под заједничким именом „Кодекс алиментаријус" ступа на снагу 31. децембра 2009. Хоће ли у будућности природна храна постати контрабанда?

„Печат“, бр. 94, 18. децембар 2009.

23. децембар 2009. године, 14:43

Патријарх Кирил сматра недопустивим освећивање ноћних клубова и ресторана

       Москва. 23. децембар. ИНТЕРФАКС – Патријарх Московски и целе Русије Кирил критиковао је свештенике, који ради материјалне користи прихватају освећивање светских објеката „сумњиве намене“.

Владимир Димитријевић

Medice, cure te ipsum!

(О хомеопатији још једном)

 Шта је то?

         Пишући о окултним основама тзв. алтернативне медицине, поменуо сам и хомеопатију као један од видова исте. Неко од читалаца сајта „Борба за веру“ проследио ми је текст уваженог оца архимандрита Рафаила (Карелина), који наводи да су многи од руских Св. Отаца (попут Игњатија Брјанчанинова) хомеопатију сматрали применљивом, не улазећи у њене окултне корене. Уважени брат у Христу је од мене очекивао одговор на питање: „Зашто је мој став према хомеопатији одречан?“ Уз дужно извињење што са одговором касним, сада га дајемо, по мери својих снага.

Хрватски православци на темељима „ендехазије“

На пријему код Анте Павелића

        Хрватска православна црква не може бити аутокефална и ако је оснују имаће статус тзв. Црногорске православне цркве, а то значи да је неће нико признавати у православном свету

Синђел Максим Рајчић,  духовник ман. Раваница

(1903.- 20.12.1994.г.)

 Петнаест година од упокојења

Синђел Максим  рођен је 23./ 10. фебруара 1903. године у селу Баре код Пожаревца, од врло побожних родитеља, оца Николе и мајке Стане Рајчић. На крштењу добио је име Живота. Пошто је био седмо дете у породици, а и због неке болести, остао је мало неспособан у једну руку, па су родитељи одлучили да га школују. Завршивши основну школу у свом селу, наставио је школовање у Пожаревцу.

Павелићеве идеје поново оживљавају у нашем комшилуку

Хрвати нам и цркву

Уторак - 22.12.2009

         Хрватска поново ради на довршењу идеје поглавника Анте Павелића да једну трећину Срба треба побити, другу протерати, а трећу покрстити!

Владимир Димитријевић

СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ФИЛУМЕН СА СТУДЕНЦА ЈАКОВЉЕВОГ

Тридесет година од мученичке кончине

         Рођен је у селу Орунта на Кипру 1913. године, од оца Георгија и мајке Магдалине (Хасапис). Имао је брата близанца, касније архимандрита  Елпидија. Отац му је држао пекару у Никозији. Браћа су се побожности учила од баке Локандре, која их је васпитавала у страху Божјем и верности Христу. Дечаци су се уредно молили, читали Житија светих и појали црквене песме. Житије Св. Јована Колибара их је нарочито надахњивало, и они су решили да се замонаше. Као четрнаестогодишњаци, ступили су у чувени кипарски манастир Ставровуни, а затим су отишли у Јерусалим, где су, 1939. године, завршили средњу школу. Брат му одлази на Свету Гору, а Филумен се придружује Братству Светог Гроба Господњег у Јерусалиму.

Уважена редакцијо,

Да су речи госпође Гавриловић (страшне и ужасне), изгледа тачне, доказује и овај извештај владике Артемија СА Сабору СПЦ, објављен у часопису „Св. кнез Лазар“ 1-2 / 2005.

Ако мислите да треба, објавите га.

Читалац из Београда

                                                             +++

Анекс уз извештај

Предраг Р. Драгић Кијук

ХРИСТОПРИПАДНОСТ ВОЖДА КАРАЂОРЂА

          Ми два ве­ка жи­ви­мо осло­бо­ђе­ни или за­ро­бље­ни пам­ће­њем о Ђор­ђу Пе­тро­ви­ћу Ка­рaђор­ђу и чи­ни се ве­о­ма ра­зло­жним да се управо сада, после престанка забране историјског памћења, ба­ви­мо ње­го­вим жи­во­то­пи­сом. Ко­ли­ко сам у пра­ву мо­ћи ће­мо да про­су­ди­мо ка­да се у ства­ри бу­де­мо су­о­чи­ли са не­ким чи­ње­ни­ца­ма за ко­је хо­ћу да ве­ру­јем да су нај­ве­ћем бро­ју љу­ди не­по­зна­те. Се­љач­ки цар – ка­ко су са поругом на европ­ским дво­ро­ви­ма на­зи­ва­ли Ка­ра­ђор­ђа, учи­нио је за исто­ри­ју кул­ту­ре срп­ског на­ро­да више не­го сви уче­ни Ср­би ње­го­вог вре­ме­на, по пи­та­њу за­ко­но­дав­ства, школ­ства, зна­чи про­све­те и науке. У он­да­шњим окол­но­сти­ма Ка­ра­ђор­ђе је за­и­ста учи­нио ви­ше не­го они ко­ји­ма је то би­ла ду­жност а ко­ји су та­ко­ђе све чи­ни­ли на до­бро свог на­ро­да.