Нека они који се недостојно причешћују Божанственим Тајнама не мисле да се путем њих тек тако сједињују са Богом, јер то им се не дешава, а никада им се и неће догодити док су такви. Само они који се кроз Причешће Божанским Телом Господњим удостојавају да гледају умним оком, да осећају умним осећањем, да кушају умним устима невидљиво, неопипљиво и неокусиво Божанство - само они знају како је добар Господ.

Научници нас позивају да мање перемо одећу како бисмо помогли планети. Разлог је тај што прање има огроман утицај на животну средину. 70% емисије CO2 долази од прања и сушења једне мајице.

За многе хришћане, укључивши и православне, духовност је само привремено  и повремено занимање. Темпо нашег дневног живота и наше прекомерно поклањање пажње  бригама овога света остављају нам мало или нимало времена које би могли посветити духовности. Ради тога, за велики број хришћана духовност је  непознато или веома мало познато и веома ретко доживљено искуство.

Владика је додао да су најновије процјене и даље дивље и да се крећу између сто и нешто хиљада до двеста педесет хиљада

На Другој међународној научној конференцији о медицини у Холокаусту и послије, (WGC- Western Galilee College The Second International Scholars Workshop on Medicine in the Holocaust and Beyond) одржаној од 7-11. маја 2017. године у Галилеји, Израел, Епископ славонски Јован Ћулибрк, предсједник Одбора за Јасеновац СПЦ, излагао је на тему: „Јеврејски медицински радници: Од учесника у југословенском отпору до историографа холокауста“.

Постоји легенда да је Милош Обреновић са устаницима ишао долином реке Дичине у ослобађање Чачка. Војска је застала код места Савинац, где је Милош заспао и уснио сан о победи над Турцима. Када се пробудио, рекао је окупљенима - Браћо, уколико се то оствари, даћу да се на овом месту подигне црква.

Поглавар Фанара је поново говорио о потреби евхаристијског јединства са Римокатоличком црквом.

КО СЕ СТАЛНО ПРИЧЕШЋУЈЕ, СТАЛНО МОРА ДА ПОКАЈНО ПЛАЧЕ

ВАЖНА НАПОМЕНА

Свети Оци се никад нису бавили надразумним богословљем без страха Божијег, и многе теме никад не би ни покретали да јеретици и кривоверци нису наметали своја лажна учења. Тада су Оци узимали мач Речи Божије и кретали у бој, али су стално говорили да и на то приморава дрскост кривоверних.

Тако је и са нама са „Борбе за веру“. Ми смо најобичнији јадни и бедни хришћани последњих времена, који се оваквим темама никад не бисмо бавили, да новотарци у СПЦ нису почели да сеју семе лажи и олаког приступа Светињи над светињама, Телу и Крви Христовој. Далеко смо од Отаца, али знамо – никад не бисмо ни реч рекли о ономе што нас превазилази, да не дођоше времена да и камење (а каменосрдни смо, лишени покајничког плача, и не тражимо ни од кога да следи нас, него сви да пратимо предање Истине).