Свесни ли смо ми мали Срби историјског значаја ове 2019 године. Знамо ли ми да смо причасници јединствене радости. Нешто се не чује радосни усклик по земљи Србији и у срцима Србаља нема оне ревносне покретачке снаге која је водила и красила наше претке, а реч је о ничему другом но о Вери Православној. Место ларме која треба да грми земљом Србијом, Србија се покрила неким бојажљивим покривачем тишине не смејући збацити мрачни покривач потчињености и погледати светлост која је обасјава данас.

Од првог издања „Охридског пролога“ Владике Николаја Велимировића 1928. године, више ни у једном издању није било његовог предивног поговора. Захваљујемо се цењеном читаоцу „Борбе за веру“ Слободану М., који нам је послао овај духовни бисер, и ексклузивно га објављујемо.

ЗАШТО СЕ СПРЕМА ПЉАЧКА СВЕТИЊА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО ПРИМОРСКЕ

Која је намера црногорских власти да заокружујући већ донесене расистичке законе  криптоколоније која се зове Република Црна Гора, након доношења Закона о вјероисповести, крене у насилно одузимање Свете имовине Митрополије, доношењем одлука у управном поступку без права жалбе и без обавештавања законитог савесног власника?

Поштована редакцијо,

не знам да ли сте приметили како се ситуација у Православљу све више одвија у правцу стварања конфликта међу привидно супротстављеним струјама (а све те струје су у служби Ватикана и глобализације). Нпр. одузимање храмова у ЦГ. Запад хушка ЦГ власт да се донесе противзаконити закон. У одбрану прискачу истамбулски и римски папа. И тако се добија вин-вин ситуација.

 Увод "Борбе за веру":

Бранислав Нушић, наш познати комедиограф, описује један случај са чувеним глумцем Чича Илијом Станојевићем, који је једном приликом своју жену затекао са друим, па побегао од куће и данима се није враћао, утапајући тугу у море боемије. Жени било жао, па му напише: “Илија, врати се, оно што си видео није истина“. Такав случај и чувени зизјуласовац и фанариотски слуга, епископ (авај!) Максим Васиљевић, који покушава да убеди Србе како он и његови другари у безакоњу нису имали намеру да наше епархије у САД издвоје из СПЦ.

Пре месец дана (на св. Димитрија Солунског ове 2019. године) су у грузијском граду Батумију покушали да прикажу у биоскопу шведско-грузијски содомитски филм „And then we danced“, међутим, дошло је до великог сукоба неколико хиљада православних  демонстраната и традиционалиста, и полиције а било је и повређених (1).

Живимо у веома сложено и тешко време, када је на све стране присутна обмана и превара. Непријатељи Цркве Христове, екуменисти и модернисти, на све стране желе да посеју смутњу и сумњу међу православне, да би могли да раде оно што желе – да опогане душе људске и спрече њихов улазак у Царство Небеско. С тим у вези, настале су и смутње око завештајних поука старца Јефрема Аризонског, који се недавно упокојио у манастиру Светог Антонија у САД.

„Биће скоро пропаст света, нек пропадне – није штета“

...Без обзира на сво канонско право епископа да одлучује о свему у својој епархији, такав чин је огољено морално безакоње јер се противи основном начелу поштовања туђе личности и његовог вишедеценијског савесног труда на корист Цркве и народа, у најмању руку. Без обзира што патријарх може да смени игуманију, он то не сме да уради јер нема ниједан ваљани разлог за то! Напротив! Уместо да је награди, он јој узима управу над манастиром и даје је поповима, супротно Уредби о манастирима СПЦ, и тако крши црквени закон!

Амерички генерал-потпуковник Стивен Кваст изјавио је да Сједињене Државе располажу технологијом која омогућава да човек буде пребачен на било коју тачку на Земљи – из било које друге тачке – за највише сат времена.