Дел Метју Бигтри, истраживачки новинар, филмски продуцент и извршни директор мреже против вакцинације „Informed Consent Action Network“, водио је на свом веб- порталу „The HighWirе“ интервју са др Зеком Бушом, америчким специјалистом за интерну медицину и ендокринологију.

У серији текстова показао сам да је сва халабука која је направљена у Црној Гори само у циљу заокруживања идентитета Црногораца кроз задобијање аутокефалне Цркве. И на том пројекту раде Председник Мило Ђукановић и Митрополит Амфилохије Радовић. Последњи пропали преговори између експертских тимова Владе ЦГ и МЦП су донели велике користи обема странама. Мило се показао непоколебљивим, Амфилохије једнако. Тако да данас имамо отворен сукоб (наизглед) између ових вишедеценијских пријатеља и сарадника.

Информисаности ради (а не што је то, може бити, од икаквог значаја за нас и нашу Цркву), извештавамо наше цењене посетиоце да је јуче, 26.8., одржана седница отпадничког Синода Београдске патријаршије. На седници је расправљано о избацивању са Богословског факултета у Београду професора Родољуба Кубата, Драгомира Санда и Вукашина Милићевића. Одлука је да Иринеј Буловић то одради са професорима и да их избаци у најкраћем могућем року.

Велики Отац и Учитељ Цркве, Свети Јован Златоусти, много је говорио против врачара и гатара и упозоравао људе да се код њих никако не лече. Његове речи и данас важе; данас можда више него икад. У својим беседама "Против Јудеја", у којима је одвраћао Хришћане Антиохије да не одлазе у синагоге и моле се Јудејима, велики Отац је говорио поуку и онима који су се лечили код јеврејских врачара (као што Срби данас по амајлије и "записе" иду код хоџа, нап. прев.). Људи којима је беседио правдали су се тиме да су болесни, и да зато одлазе код "чудотвораца". Њима је Златоуст одговарао да су болести Божје посете ради исправљења грехова, и тврдио да за такве поступке нема никаквог оправдања. У наставку доносимо део његове беседе који се тиче лечења код врачара:

КУЛТУРА ЈЕ ПАМЋЕЊЕ                                               

Народ који има Хиландар и Студеницу, Пећку Патријаршију и Грачаницу, фрушкогорску и овчарско-кабларску Свету Гору, народ Мирослављевог јеванђеља и „Слова љубве”, Јефимије и Стефана Лазаревића, има одговорност не само да сачува, него и да преда сачувано. Ако је народ мистична заједница покојних, живих и нерођених, онда његова култура мора да буде култура континуитета.

Ако неко зна ову причу и у њој пронађе неке грешчице, молим да ми опрости јер сам је ја чула пре петнаест година и не из прве руке.

Прича иде овако: један свештеник из Северне Калифорније је служио на парохији која се састојала од бивших евангелиста који су се обратили у Православље. Када њихова парохија још није била православна, различити људи су долазили код њих да слушају Благу вест.