Екуменски сусрет жена у манастиру Светог Николаја Српског

У времену од 5. до 7. јула 2019. године у манастиру Светог Николаја Српског у Соко Граду одржан је екуменски скуп на тему „На почетку беше Ева“. Организатор скупа је Екуменски форум хришћанки Србије под покровитељством Екуменског форума хришћанки Европе (Ecumenical Forum of European Christian Woman – EFECW).

У једној од старих књига, коју сам нашао пре много година, прочитао сам поред других ствари и о томе да кад су ученици упитали Учитеља, Господа нашег Исуса Христа, о горе описаним последњим временима, Он је рекао, да поред других знамења која, као и још много тога, нису била записана у Јеванђељу, биће и то да ће мушкарац постати жена, а жена - мушкарац.

+ + + 

          Моје љубљено и најдраже у Господу духовно чедо, поздрављам те у Господу:

Од три зла које пропагира Новак Ђоковић – југословенство, јога и Егзит – тешко је рећи које је најгоре. У сва три случаја ради се о наркотицима, само што је један идеолошки, други је духовни, а трећи – класични! Ипак, највише проблема Србима је направио први – југословенство; за последњих 100 година српски народ је много пропатио, и дан-данас плаћа цијену тог опијања.

Такво неодговорно и безочно клеветање Цркве, какво предузимају наши аутошовинисти, није тек ружно, глупо и ниско. Оно је и опасно

Тако су, недавно, „Жене у црном“, с још две феминистичке НВО, испред Патријаршије уприличиле „антиклерикалну феминистичку акцију Моје тело = моја аутономија”. Старији мушкарац, рецимо, држао је паролу „Доле Црква, доле Бог, даље од тела мог“ (занимљиво је да репортерка листа Данас у извештају није умела да препише садржај пароле, већ је „Цркву“ и „Бога“ ипак ставила малим словом – ето што је идеолошка будност!).

Питање од Ање:

Оче Константине, благословите! Зовем се Ања и имам 13 година. Желим да Вас питам, пошто то не могу да разумем, зашто је лакирање ноктију грех? Јер то је само боја.

Монах Константин:

Сукоб православља и папизма је од средњег вијека актуелно вјерско и политичко питање.  Православни хришћани сукоб са папизмом  посматрају као однос хришћанског Предања са европским римокатоличким религиозно – политичким војно-вјерским колонијалним пројектом. Од издвајања папства у засебну институцију у средњем вијеку, римокатоличка духовна и државна доктрина подразумијева признавање ‘папског примата’ – заснованог на римокатоличкој теолошкој теорији о папском прејемству и праву на апсолутну „апостолску“ политичку и духовну ваељенску власт.

Препоручујем свима који хоће да постану незнабошци ово излагање др. Божидара Митровића

https://youtu.be/VGg5sqHLS-M

Он без длаке на језику тврди да је Еванђеље лажирано, да је ап. Јован у уводној  глави уопште није мислио на Логос него на Словене, да су житија Кирила и Методија, наши први и најдубљи споменици - кривотворине, итд. итд. Наравно, за све је крив Ватикан, а истина је у древној словенској религији.

Руски православни теолог, Павле Евдокимов, који је живео и радио у Паризу шесдесетих година XX века, написао је Посланицу Цркви Христовој која је на најдубљи могући начин изложила учење о Цркви, али не из перспективе апстрактних формула, него живог осећања црквености и Христовог присуства у историји. Текст је актуелан као да је писан данас, када је све више мртвоверних и мртводушних и када нам постаје јасно да ћемо се угушити без светодуховског ваздуха који нам дарује живи Бог преко живих људи. Зато овај текст читајмо пажљиво и трудимо се да се покајемо и вратимо Богу и себи, да нас, како рече Св. Владика Николај, не би поклопила језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом.

Уредништво

+ + +