Владимир Димитријевић: Седамдесет година после – још нисмо сахранили несахрањене |
|
|
петак, 11 септембар 2015 |
ШТА САМ ПИСАО ПРЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ? Пре четири године, 17. септембра 2011, објавио сам текст „Када ћемо сахранити несахрањене“: “Од почетка деведесетих година 20. века у Чачку се, на Усековање главе Светог Јована Крститеља, поред помоћног „Борчевог“ игралишта на Западној Морави у Чачку, држе парастоси жртвама комунистичког терора пострадалима, побијенима, без суда и пресуде, у јесен 1944. и почетком 1945. године. |
Детаљније...
|
|
Владимир Димитријевић: Како се упокојио отац Серафим Роуз |
|
|
среда, 02 септембар 2015 |
На данашњи дан пре тридесет и три године умро је велики подвижник православни, јеромонах Серафим Роуз.Отац Серафим је душу предао Богу после вишедневних мука, које су настале због неиздрживих стомачних болова. Иако их је дуго имао, није се жалио и трпео је, да сиромашни манастир не би плаћао трошкове лечења. Седам дана по доласку у болницу, упокојио се: био је 2. септембар 1982. године. |
Последњи пут ажурирано ( среда, 02 септембар 2015 )
|
Детаљније...
|
|
Владимир Димитријевић: Иноплеменици у Србији (метафизичко разматрање) |
|
|
уторак, 01 септембар 2015 |
ВИЂЕЊЕ РУСКЕ КЊИЖЕВНИЦЕ Године 2006. на србском језику појавила се књига руске списатељице Јелене Чудинове, „Богородичина џамија у Паризу“. Она је у роману описала скору будућност Европе: године 2048, у Паризу, главном граду Еврабије, хришћани су гетоизирани и приморани да приме ислам или да умру. У роману, Београд је главни град Велике Албаније, а последњи остаци Срба селе се у Русију, где оснивају Нови Београд, и остају да бране границе. |
Последњи пут ажурирано ( уторак, 01 септембар 2015 )
|
Детаљније...
|
|
Владимир Димитријевић: Будисти у Манасији или плодови Зизјуласовштине |
|
|
среда, 26 август 2015 |
О ХРИШЋАНСКОМ ВИТЕШТВУ Оно што се десило у манастиру Манасији, задужбини Свеог Стефана Високог, знак је наше духовне пропасти о коме треба говорити. Наравно, и то да кажем пре свега, манастир није никакво место за витешке игре. Витешке игре су увек и свагда биле организоване при дворовима владара и властеле. Није проблем да се витешке игре организују у Деспотовцу, али манастир, место молитве и спасења душе (без обзира што га је деспот Стефан окружио тврђавом зарад заштите од Турака, па то данас делује „романтично“ и медијски исплативо) никако не треба да служи за такве подухвате. |
Последњи пут ажурирано ( среда, 26 август 2015 )
|
Детаљније...
|
|
|