"Глас цркве" поводом изјаве челног човека католичке цркве у Србији о Светом Николају.

Поводом изјаве београдског надбискупа Станислава Хочевара објављене пре неколико дана у једном дневном листу, уредништво и редакција часописа и издавачке куће “Глас цркве” из Шапца покренули су петицију Светом архијерејском синоду Српске православне цркве.

U prvom pismu papi Franji patrijarh Srpske pravoslavne crkve piše: ‘Mi Vas, Vaša Svetosti, molimo da pitanje kanonizacije kardinala Stepinca skinete s dnevnog reda i prepustite nepogrešivom Sudu Božjem’

Motiviran isključivo željom da se zadovolji veliki i opravdani interes javnosti, ali i da se prestane manipulirati neinformiranim građanima, među njima i vjernicima, kako katoličkim tako i pravoslavnim (ali i drugim, židovskim, na primjer), zamolio sam patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) gospodina Irineja da me primi na razgovor kako bih iz prve ruke saznao što točno smeta SPC-u u najavljenoj kanonizaciji zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca. Susret se dogodio u subotu 28. studenoga u sjedištu patrijaršije, u Beogradu, a razgovor je trajao nešto više od sat vremena.

Да jе благословена свака ваша радња. Над Србима, ортодоксима, све што свети ратници Беча учине ниjе, нит може злочином бити – говорили су капелани црно-жутим солдатима

Освиће 12. август 1914. године.

Иза удаљених врхова под jутарњом, треперавом измаглицом невисоке, плавичасте планине, иза Цера већ израња крваво-румени котур сунца. Сунчева светлост истога трена осветли и водоток и, ево, просветљаваjуће сени сванућа, са леве стране Дрине, обасjаваjу бивак воjни

Где је овде и шта се крије иза трагикомедије случај Старчевић и савремене драме Степинац светитељ?

Шта се крије иза бечке делатности на југу Монархије међу Србима, Шокцима, Влајима, Буњевцима и Хрватима и прозелитизма, бившег и савременог, ,,цркве у Хрвата”?

Шта се крије иза жеље загребачког Каптола да Хрвати добију свеца оснивача НДХ?

Упркос покушаја дежурних мешача београдског коктел-новинарства, некако скрајнуто, прошла је најава почетка рада мешовите комисије РКЦ- СПЦ  о „случају Степинац“, и последицама за светлу будућност суживота у ЕU.

У свему треба бити постепености. Недавно одржана изложба “Хрватски светитељ Алојзије Степинац” међу зидинама Европског парламента, представља још једну етапу у претварању те цењене институције у капелу-костурницу. За неупућене –  код римокатолика капела представља цркву украшену људским костима. Ономе ко први пут уђе у такву верску институцију, диже се коса на глави. По зидовима су изложене кости руку и ногу, лустери су украшени лобањама, по угловима су разбацани стари запуштени скелети.

Мој пријатељ Братсислав Вујић недавно ми је послао овај текст. Ко год је разуман, схватиће поруку. Она је антиусташка, али Србима јасно ставља до знања да без Броза не би било данашње Хрватске. Зато је титоизам међу другосрбијанцима једна од најсрамнијих пројава „духа самопорицања“, о коме је писао Мило Ломпар. 

Владимир Димитријевић