Првог јуна ступио је на снагу „Закон о спречавању насиља у породици”. Тим поводом сам написао објаву „Први јун и Владислав Ђорђевић”. Есеј сам закључио речима: „Иза срцепарајућих апела да се помогне женама жртвама насиља стоји мотив да се мушкарци женама огаде. Противник сам сваког насиља, али суштина овог закона није смањење насиља, него смањење веза и бракова.”

Феминисткиње које проучавају теологију узеле су и Посланице да анализирају. Намерно их тумаче тако да оправдавају своје световне циљеве.

1. Фива

(Римљанима посланица 16,1)

Феминистичким теолозима је стало да докажу да су жене у Апостолској цркви биле „равноправне”. Један од њих је егзалтирано приметио да је „рана Црква инкорпорирала жене на водеће позиције од самог почетка”.[i] Тврдња је нетачна. Она је плод феминистичког „прижељкиваног мишљења”, а не историјских чињеница. Од почетка су „водеће позиције” имали мушкарци.

Један од најраспрострањенијих митова код нас је мит о Балканцу. По том миту, мушкарац на Балкану има изразито патријархалне црте. Он је господар у својој кући и жена му се беспоговорно покорава.