Пред читаоцима је  једна неизмерно важна и за наше дане актуелна посланица, написана у првој половини 19. века. Била је упућена православним Србима у време патријарха Павла сремско-карловачког, од стране учитеља Источне Православне Цркве, епископа Евгенија Булгариса, који је тада живео на Светој Гори Атонској. Православни хришћани Србије били су у смутњи и страху због тада појачане агресивне пропаганде латинске. Многи јеретици који су се правили да су православни обмањивали су простодушне, и обећањима и мирским почастима лукаво су их привлачили папском учењу. Ова посланица била је дакле написана ради њихове поуке и уразумљења.

У име аутора књиге „Југославија април 1941 – септембар 1943.“, мр Миле Михајловић, јавио нам се господин Јован Његовић Дрндак и изразио захвалност што смо на „Борби за веру“ пренели текст који је о поменутој књизи написао господин Милослав Самарџић. Господин Његовић Дрндак нам је такође послао на објављивање и текст о страдању Срба који је мр Мила Михајловић, иначе новинар RAI-a и члан Удружења књижевника Србије из Рима, написала за Прву међународну конференцију о Јадовну, одржану у јуну месецу 2011. године. Ми се овом приликом захваљујемо госпођи Мили Михајловић и господину Јовану Његовић Дрндаку на послатим прилозима, које са задовољством објављујемо у наставку.

Уредништво

Атентат и убиство Краља Александра у Марсељу 1934. године је историјски догађај који памтимо као почетак југословенског урушавања Србије, увод у геноцид над српским народом у Другом свјетском рату. Али, мали број Срба памти, нема чак ни историјску асоцијацију, убиство патријарха Српске Православне Цркве Варнаве (Росића), 23. јула 1937. године, у афери југословенско-ватиканског конкордата. Уморство тровањем српског патријарха, врхунац је политике југословенског антиправославног пира, и почетак новог погрома Српске Православне Цркве и српског народа у 20. вијеку.