О Игњатију Мидићу, злосрећном наследнику Преподобног Оца Јустина Поповића на Катедри за догматику, већ се  у најширој црквеној јавности (и у круговима архијереја)  веома много зна. „На трон сједи неправо узети“ невешти компилатор идеја контроверзног теолога, архипастира без пастве, Јована Зизјуласа, човек који је, по допуштењу Божијем, и архијереј Браничевске епархије, у којој су највеће светиње нашега народа – од Манасије славне и Раванице Честитога Кнеза, преко бисера скривеног у Горњачким планинама, где се преподобни Григорије са Синаја, дошавши преко Свете Горе, настанио „приљежати же о души, вешчи бесмертњеј“, до оних питомих црквица и манастирчића које су душа наше душе – Витовница, Миљково, Тршка црква, црква Миље везиље, Заова, Сестрољин, Рукумија...

Поштовани посетиоци,

 На данашњи дан, 16. aприла 1944, пре тачно 70 година, англоамерички сатанисти маскирани у „савезнике“ крваво су бомбардовали Београд, српску престоницу, на захтев Тита и његових слугу. Исти ти злотвори сад покрећу грађански рат у Украјини, да би сломили Православну Русију. Континуитет њихових недела обавезује нас, као Србе и православце, на памћење, и молитву за све жртве њиховог Новог поретка, према коме ће Хитлеров Нови поредак остати упамћен као бледа сенка истинског зла званог глобализам. Читајмо и памтимо! - како су савезници бомбардовали Србију и Црну Гору у операцији „Недеља пацова".

Уредништво

Епископ Атанасије: Ево (неразумљиво) ево и наш драги Зоран он зна добро грчки, а ево и млади правник мене си изненадио, колико ти имаш година?

Н.Н.: 31.

Епископ Атанасије: Кад си био бијен задњи пут?

Н.Н.: Давно.

Епископ Атанасије: Види се. Наватало се каже моја мајка. Треба (неразумљиво). Али то је важно. Тамо кад одеш пази набављај књиге. Сад је та електроника чудо. Набављај. Имаш то.

Епископ Иринеј: Предлажем да се данас договоримо када ће бити следећа седница и да онда у редовним размацима имамо те седнице, али да данас можда одржимо једну расправу макар једну од уводних ових тема. Мој предлог је да преамбулу за следећу седницу замолимо владику Атанасија да напише и да је достави нама у међувремену свима. Морамо од нечега поћи. И да свако онда ако има нашто да допуни и примети, нек то уради у својим белешкама, па да онда на следећој седница та преамбула буде предмет дискусије и некаквог коначног или полуконачног уобличења, која би била водећа, лајт мотива за цео текст, богословска, литургијска, канонска преамбула еклисиолошка ит.д.