Када се повео разговор о религији, како се обично дешавало, чуо сам за изванредни догађај, за чудо које се управо десило у Воркуту. Бог је тамо уистину био са нама! Усрдност са којом су ми људи приповедали ову причу није оставила места сумњи да Гвоздена завеса није спречила Бога да допре до ове земље или до мисли и срца људи.

Овај наслов као и текст који следи је од светогорца Мојсија и налази се у спису „Светогорске приповести“ старца Јоакима. Овај старац Јоаким је прошао многе крајеве Свете Горе, променио многе келије и на крају се упокојио у келији Вазнесења близу Кареје. Због тога је и упознао многе врлинске старце и сазнао много о њима, како о подвижничком животу отаца на Гори, тако и о различитим приповестима и предањима о пустињацима. Неке од њих су следеће:

После Првог светског рата, у круговима руске емиграције појавила се брошура под насловом „Зашто и ја верујем у Бога”. Аутор брошуре, који је некада био пилот ГПУ-а и атеиста, описује како му је било наређено да уходи групу свештеника и монаха који су се сакривали високо на Кавказу. То се морало догађати негде почетком рата.